Drevni predmeti iz Levanta stari više od 50.000 godina otkrivaju misteriozne simbole

Nova studija istraživača sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu utvrdila je da je nekoliko artefakata otkrivenih u regionu Levanta, starih između 50.000 i 100.000 godina, u stvari „namerno“ osmišljeno i ukrašeno gravurama.

Region Levanta obuhvata kopneni most između Afrike i Evroazije, pa je prirodno bio jedna od prvih stanica naših predaka kada su migrirali pre nekoliko milenijuma. Tu je čovek počeo da unapređuje alate.

Pod mikroskopom, istraživači su otkrili da neki od kamenih oruđa sadrže jasne geometrijske ukrase. Linije nisu samo tragovi nastali od trenja kamena o kamen, kako se ranije mislilo, već su sa namerom napravljene.

Dva analizirana kamena oruđa napravljena su pomoću tehnike „levaloa“, kod koje se jezgro kremen kamena teše do oblika koji omogućava da seče ili udara.

Jedna od alatki datira iz srednjeg paleolita, dok su druge stare oko 100.000 godina.

Poput ukrašenih školjki, oker boje ili drugih graviranih artefakata napravljenih od kamena ili kostiju, ove gravure mogu da ukazuju na delatnost koja nije usmereno na funkcionalnost – već na ranu vezu između lepote i korisnosti.

U prošlosti su neki stručnjaci tumačili gravure na ovim alatkama kao „protoestetske“, što znači da su tesane zato što su predstavljale prijatne vizuelne obrasce, ali ne i simbolične.

Teško je, ako ne i nemoguće, da se dokažu namere ljudi koji su živeli desetinama hiljada godina u prošlosti, ali autori studije sumnjaju da u ovom slučaju ima nečega „više“.

„Apstraktno razmišljanje je kamen temeljac ljudske kognitivne evolucije. Gravure pronađene na ovim artefaktima naglašavaju kapacitet za simboličku ekspresiju i ukazuje na društvo sa naprednim konceptualnim sposobnostima“, objašnjava arheološkinja Mej Gode-Goldberger.

Njen tim uporedio je jezgra dva kamena sa drugim pronađenim na području Levanta i utvrdio da se razlikuju. Primera radi, rezovi napravljeni na oštrici pronađenoj u pećini Amud, stare 55.000 godina, nisu savršeno razdvojeni i ne stvaraju jasan obrazac.

Dva kamena jezgra koja su uporedili Gode-Goldbergerova i njen tim se razlikuju od drugih pronađenih na Levantu jer pokazuju urezane šare na svojim površinama, poput lepeze linija.

Nasuprot tome, urezi napravljeni na sečivu iz pećine Amud, izrađeni pre više od 55.000 godina, nisu smisleno raspoređeni, niti stvaraju jasan obrazac.

Geometrijske linije alata sa Levanta su grupisane u određenim „oblastima“, a neke su secirane uklanjanjem ljuspica, što sugeriše da su ugravirane pre završne faze obrade, a ne nakon što je alatka bila u upotrebi.

Analiziran je još jedan kameni artefakt, ploča iz Levantina, čija upotrebna vrednost nije utvrđena a napravljena je pre oko 54.000 godina. Njena površina takođe sadrži slične geometrijske obrasce kao i kamen iz Levanta.

Na osnovu sličnosti između kamenih artefakata pronađenih na sva tri lokaliteta na Levantu, Gode-Goldbergerova i njene kolege smatraju da su njihovi ukrasi proizvedeni „improvizovanim alatima sa oštrim ivicama (verovatno kamenim)“. Ova tehnika, kako kažu, ukazuje na „nameru i kreativnost“.

Ako su autori u pravu, nešto drugo osim egzistencije i održivosti možda je pokretalo konstrukciju ovih kamenih oruđa i nameru njihovih majstora pre desetine hiljada godina.

„Metodologija koju smo koristili ne samo da naglašava nameranu prirodu ovih gravura“, kaže arheolog Žua Mereroš Lajbnicovog centra za arheologiju u Nemačkoj, „već takođe pruža prvi put uporedni okvir za proučavanje sličnih artefakata, obogaćujući naše razumevanje srednjopaleolitskih društava.“