Šta je to osvetlilo nebo iznad Grčke i šta se sve krije u Sunčevom sistemu

Događaj u Grčkoj od pre nekoliko dana opisuje se kao „ekstremni nebeski događaj“, ali Aleksić se ne slaže sa tom konstatacijom, jer brojni objekti pogađaju Zemlju gotovo svakodnevno.

„Najmanji, veličine zrna peska ili kamenčića su i najčešći, i oni svakodnevno padaju na Zemlju. Oni veći su ređi, a najveći izuzetno retki. Nešto slično kao što se desilo iznad Atike se dešava otprilike jednom godišnje“, objašnjava Jovan Aleksić iz Astronomske opservatorije u Beogradu.

Kada nebesko telo uleti u Zemljinu atmosferu, ono sabija vazduh ispred sebe i zbog tog silnog trenja ono se usija, a pošto leti velikom brzinom odatle nastaje ta buka i grmljavina.

Fenomen iznad Atike okarakterisan je kao „prilično velik“, što znači da njegova tačna veličina nije bila poznata.

„Kada vidimo neki objekat i kada možemo da ga posmatramo, možemo i da izmerimo njegovu veličinu. Ovaj fenomen je bio neočekivan, a pošto je bilo oblačno i ne može jasno da se proceni njegova veličina“, navodi Aleksić.

Nedavno je Nasa navela da je šansa da će asteroid 2024 YR4 udariti u Zemlju 22. decembra 2032. skoro udvostručena – nešto više od dva odsto. Asteroid je otkriven prošle godine teleskopom ATLAS u Čileu.

„Trenutno imamo premalo podataka da bismo mogli precizno da kažemo. Asteroid je otkriven krajem prošle godine i naučnici su imali malo vremena da ga posmatraju. Kada njegovu putanju budu posmatrali dovoljno dugo, primera radi godinu dana, moći će da se izračuna gde će on završiti“, ističe Aleksić.

Kao vid zaštite, ako se eventualno proceni da će zaista udariti u Zemlju, može biti njegovo skretanje, ako što je to eksperimentalna misija Dart uspela da postigne pre nekoliko godina.