Raj za istraživače i avanturiste – Vasiljska pećina

Osim pećinskog nakita u tri istražene dvorane, posebno je značajna po bogatstvu svoje fosilne i savremene faune.

„Pronađeno je mnogo ostataka životinja iz nekih ranijih perioda, recimo  – ursus speleus, pećinski medved, potom bilo je ostataka kozoroga i drugih životinja. Pećina je i dom velike kolonije slepih miševa, i neka savremena fauna je značajna u smislu da su otkrivene neke vrste pećinskih insekata koje su endemične za Srbiju", izjavio je Mladen Milošević, predsednik speološkog društva SAIS iz Knjaževca.

Do sada je istraženo svega 170 metara pećine Pešter.

Speleozi kažu da su najveća prepreka njihovom napredovanju procesi koji vremenom menjaju strukturu pećine.

„To su procesi oburvavanja, procesi taloženja tog pećinskog nakita koji mogu da... nekadašnji prolaz danas bude preprečen oburvanim tim materijalom, tako da ne može se reći da je jedna pećina ikada do kraja istražena", dodaje Milošević.

U speleološkim pretragama terena sve više se koristi snimanje iz vazduha dronovima.

„Često nepristupačne delove klisura ili kanjona obiđemo, snimimo dronom kako bismo ustanovili, ne samo gde se nalaze potencijalni ulazi u pećine, već i kako bismo bezbedno došli do njih", opisao je Milošević.

Selo Vasilj je desetak kilometara udaljeno od Knjaževca, a njegova okolina na obroncima Vrleice, bogata prirodnim lepotama, svakako je značajan ali još uvek nedovoljno promovisan turistički resurs knjaževačkog kraja.