Tetovaže koje oduzimaju dah otkrivene na peruanskim mumijama starim 1.200 godina

Pomoću tehnike koja se koristi za proučavanje fosila dinosaurusa, tim naučnika je otkrio fini rad složenih tetovaža pronađenih na mumijama iz kulture Čankaj koji su živeli u Peruu pre oko 1.200 godina.

„Fluorescencija stimulisana laserom nam omogućava da vidimo tetovaže u njihovom punom sjaju, brišući vekove degradacije“, kaže paleontolog Tomas Kej iz Fondacije za naučni napredak u SAD.

„Pripadnici Čankaj kulture poznati su po tome što su ulagali značajan napor u umetnosti ukrašavanja tela. Tetovaže su im bile u velikom umetničkom fokus, i verovatno nose dubok kulturni ili duhovni značaj“, dodao je Kej.

Ljudi ukrašavaju tela trajnim tetovažama hiljadama godina. Najstariji dokazi o toj praksi datiraju od pre više od 5.000 godina i to iz više delova sveta, ali ih nije lako prepoznati, jer se meko tkivo tako brzo raspada.

U slučajevima kada je koža očuvana i obično mumificirana, sve postojeće tetovaže mogu postati teško uočljive jer koža potamni.

Kej i njegov kolega, paleobiolog Majkl Pitman sa Kineskog univerziteta u Hong Kongu, tokom poslednje decenije istraživanja, koristili su laserski stimulisanu fluorescenciju (LSF) da otkriju skrivene detalje u mekom tkivu dinosaurusa.

„Pre dve godine Judita Bak, doktorantkinja sa Instituta za arheologiju na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu pitala nas je da li se ta tehnologija može koristiti za poboljšanje proučavanja tetovaža sa mumificiranih ljudskih ostataka“, rekao je Pitman.

„Rekli smo joj da očekujemo da će naše metode verovatno funkcionisati još bolje u tom slučaju jer je sačuvano više hemijskih ostataka u poređenju sa fosilizovanim ostacima dinosaurusa. U roku od nekoliko meseci bili smo u avionu za Peru da prikupimo podatke sa svih strana. Našli smo spektakularne rezultate i tetovaža čankajske kulture“, dodao je istraživač.

Ovo je prvi put da se ova tehnika koristi za proučavanje tetoviranih mumija, a istraživači su pregledali više od 100 osoba.

Ispostavilo se da nisu svi pojedinci imali tetovaže, ali kod onih koji jesu, njihova koža je sjajno fluorestirala pod laserskom stimulacijom, dok tetovirana područja nisu.

To je stvorilo slike visokog kontrasta koje su skoro eliminisale efekte oticanja mastila, otkrivajući tako fino iscrtane tetovaže da je bilo teško odrediti način njihovog stvaranja.

Međutim, linije širine između 0,1 i 0,2 milimetara sugerišu tetoviranje ubodom jednom iglom, za razliku od pravljenja rezova i utrljavanja boje, što se ranije smatralo za način drevnog tetoviranja.

Ovo je takođe u skladu sa nedavnom eksperimentalnom studijom koja je otkrila da su tetovaže stare 5.300 godina na Eciju ( Ledeni čovek pronađen u Alpima ) napravljene pomoću tetoviranja punkcijom.

„Još ne znamo tačno kako su tetovaže napravljene, ali to je uključivalo finu iglu za tetoviranje prečnika 0,1 do 0,2 milimetra u poređenju sa 0,35 milimetara kojiki je prečnik modernih igala za tetoviranje“, rekao je Pitman.

Kaktus ili životinjska kost

Na osnovu onoga što je bilo dostupno pripadnicima kulture Čankaj, naučnici smatraju da su tetovaže verovatno bile napravljene iglom kaktusa ili naoštrenom životinjskom kosti.

Istraživači dodaju da su, uprkos tome što imaju malo podataka, tetovaže koje su pronašli, imale veliku važnost i značaj za one koji su ih nosili ali i za one koji su bili „majstori“.

Istraživači su takođe mogli da uporede tetovaže sa šarama na tekstilu i grnčariji po kojima su ljudi kulture Čankaj poznati. Zamršenost motiva tetovaža je uporediva i vrlo slična motivima u drugim oblicima umetnosti, što sugeriše da su tetovaže bile važan deo estetskog života ovog društva.

Takođe je postojala određena varijabilnost u složenosti i kvalitetu tetovaža, što bi moglo značiti različite nivoe veština među umetnicima koji su ih kreirali.

Neke šare su možda napravili ljudi na nivou šegrta, dok su složenije dizajne mogli da naprave umetnici sa godinama ili decenijama iskustva. A ti drevni majstori koji odavno nisu među živima, i dan danas fasciniraju današnje poznavaoce veštine tetoviranja.

„Još ne mogu da verujem koliko su linije bile uske na tetovažama sa neverovatnim detaljima koje smo proučavali. Činjenica da standardna savremena igla za tetoviranje ne može ovo da uradi, govori nam da još mnogo toga možemo naučiti iz ranog doba kreiranja tetovaža čak i kod onih koje su stare preko 1.000 godina“, rekao je Pitman.

Zato je za drevne prakse i tehnike tetoviranja, tim naučnika je još više zainteresovan. Planiraju da prošire svoj rad na mumije iz celog sveta, kako bi pomogli u rasvetljavanju različitih načina i razloga zbog kojih su naši preci obeležavali, šarali i ukrašavali tela.

„Tetovaže mogu da sadrže toliko informacija, uključujući i one o kulturi naroda, jednog sloja društva, ali i o ličnosti, statusu i karakteru pojedinca sa tetovažama“, objasnio je Pitman.

Istraživanje je objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences.