Astronomi otkrili još dve populacije neobičnih tamnih kometa u našem Sunčevom sistemu

Poslednje otkriće astronoma udvostručilo je poznati broj ovih misterioznih nebeskih objekata širom našeg Sunčevog sistema koji podsećaju na asteroide, ali putuju kroz svemir poput kometa, iako bez „repa“ po kome su poznate komete.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, takođe pokazuje da postoje dve različite populacije ovih objekata, prenosi Si-En-En.

Otkrivanje više tamnih kometa pomoglo je astronomima da shvate da ovi objekti nisu tako retki kao što se ranije verovalo.

„Jedan od najvažnijih razloga zašto proučavamo mala tela, poput asteroida i kometa, je taj što nam govore o tome kako se materijal transportuje kroz Sunčev sistem“, naveo je u saopštenju glavni autor studije Daril Seligman, postdoktorand fizike i astronomije na Državnom univerzitetu u Mičigenu.

„Tamne komete su nova klasa objekata blizu Zemlje koji mogu da sadrže vodu, tako da su oni novi potencijalni izvor za dopremanje materijala na Zemlju koji su bili neophodni za razvoj života. Što više naučimo o njima, to bolje možemo razumeti njihovu ulogu u poreklu naše planete."

Otkriće međuzvezdanog posetioca

Astronomi koji su proučavali ono za šta su verovali da je asteroid nazvan 2003 RM pre dve decenije primetili su da se objekat blago pomerio sa svoje predviđene orbite.

Kretanje se ne može objasniti ubrzanjima koja su tipična za asteroide, kao što je takozvani Jarkovski efekat, kada svemirske stene apsorbuju toplotu od sunca, a zatim je emituju kao infracrveno zračenje, što može da izazove dodatni potisak kod asteroida.

Umesto toga, 2003 RM se kretao više kao kometa. Sunce uzrokuje da se materijal kao što je led unutar kometa pretvori direktno u gas kroz proces koji se zove sublimacija. To isparavanje obezbeđuje kometama potisak. Potisak je očigledan po repu koji se vidi kako struji iza kometa, a koji je napravljen od materijala koji isparava.

„Ali koliko god pokušavali, nismo mogli da pronađemo nikakve znake repa komete. Izgledao je kao bilo koji drugi asteroid – samo tačka svetlosti. Dakle, u kratkom vremenskom periodu smo imali ovaj jedan čudan nebeski objekat koji nismo mogli u potpunosti da objasnimo“, rekao je koautor studije, Davide Farnokija, navigacijski inženjer u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni. „Ovo je zagonetka koja dovodi u pitanje način na koji smo uvek klasifikovali objekte ili kao asteroide ili komete.“

Zatim su astronomi primetili 'Oumuamua 2017. To je bio prvi posmatrani objekat u našem Sunčevom sistemu koji je nastao izvan njega.

Naučnici su nakratko teleskopima posmatrali 'Oumuamua pre nego što je međuzvezdani posetilac završio svoj brzi prolaz kroz naš solarni sistem, pokrenuvši mnoštvo hipoteza o njegovoj pravoj prirodi, uključujući čak i mogućnost da je to možda bila vanzemaljska sonda.

Teleskopsko osmatranje je pokazalo da je 'Oumuamua izgledao kao svetlosna tačka, slična asteroidu, ali se njegova putanja pomerila kao da baca materijal, slično kometi, što otežava utvrđivanje koji je od objekata u pitanju.

„'Oumuamua nas je iznenadio na nekoliko načina“, ističe Farnokija. „Činjenica da je prvi objekat koji smo otkrili iz međuzvezdanog prostora pokazao slično ponašanje kao i 2003 RM učinila je 2003 RM još intrigantnijim.“

Farnokija i Seligman su 2023. objavili istraživanje koje je opisalo ukupno sedam objekata uočenih u našem solarnom sistemu sa neobičnim aspektima sličnim 'Oumuamui koji su zamaglili liniju između asteroida i kometa. Naučnici su ovu novu klasu objekata nazvali tamnim kometama.

Sada, sa otkrićem još sedam tamnih kometa, istraživači su uspeli da uoče razlike između njihovih populacija.

„Imali smo dovoljno veliki broj tamnih kometa da bismo mogli da počnemo da razmatramo da li postoji nešto što bi ih razlikovalo“, dodaje Seligman. „Analizom refleksivnosti i orbita, otkrili smo da naš solarni sistem sadrži dva različita tipa tamnih kometa.“

Unutrašnje tamne komete mogu se naći u unutrašnjosti Sunčevog sistema, koji uključuje planete Zemlju, Veneru, Mars i Merkur, i kreću se u skoro kružnim orbitama oko Sunca. Nebeski objekti su mali, dostižu samo desetine metara u prečniku i možda potiču iz glavnog asteroidnog pojasa, koji se nalazi između orbita Marsa i Jupitera.

U međuvremenu, spoljne tamne komete, koje su možda došle iz spoljašnjih regiona našeg Sunčevog sistema u blizini Jupitera i šire, imaju jasne orbite ovalnog oblika i u prečniku mogu biti i stotinak metara ili više.

Istraživanje porekla vode

Sada kada su astronomi pronašli populacije tamnih kometa, žele da utvrde da li ovi objekti sadrže led, šta je iza njihovog ubrzanja i odakle su došli.

Bolje razumevanje tamnih kometa moglo bi da rasvetli da li su ovi objekti doprineli ranoj evoluciji Zemlje tako što su udarili u nju dok se planeta formirala.

„Ono o čemu mnogi ljudi možda ne razmišljaju je da je Sunčev sistem haotično mesto“, ističe Seligman. „Ne znamo odakle stvari dolaze, ali sa 14 tamnih kometa za koje sada znamo da kruže unutar našeg Sunčevog sistema, u narednih nekoliko godina postoji mogućnost da prikupimo više podataka i nadamo se da otkrijemo odgovore o formiranju naše planete“.

Prethodna istraživanja su pokazala da do 60 odsto objekata blizu Zemlje mogu biti tamne komete.

Dok su asteroidi lišeni leda jer kruže bliže Suncu, komete su ledena tela koja podsećaju na prljave kocke leda i imaju veću orbitu. Ali tamne komete koje su objekti blizu Zemlje mogu se naći u glavnom pojasu asteroida, između orbite Marsa i Jupitera, i mogu da sadrže led. I ako je led uobičajen na malim telima poput tamnih kometa u okruženju blizu Zemlje, oni su možda bili odgovorni za donošenje vode na Zemlju.

Astronomi takođe pokušavaju da utvrde zašto su tamne komete tako male i tako brzo kruže.

Srećom, očekuje se da će se svemirski brod „Hajabusa 2“ Japanske agencije za istraživanje svemira sastati sa jednom od tamnih kometa, 1998 KI26, 2031. godine, u okviru svoje produžene misije, koja bi mogla da otkrije više jedinstvenih karakteristika ovih ne tako neuobičajenih nebeskih objekata.