Preispitivanje inteligencije: Da li je tireks zaista bio toliko proračunat i bistar

Debata o inteligenciji tireksa se nastavlja, uz nedavni naučni rad koji naginje teoriji da ovi strašni giganti nisu bili „toliko bistri“.

Преиспитивање интелигенције: Да ли је тирекс заиста био толико прорачунат и бистар

Kontroverzna studija iz 2023. sugeriše da bi jedan od najozloglašenijih dinosaurusa na svetu, tiransaurus reks, mogao biti pametan kao današnji majmuni, izazvala je mnogo skepticizma kod istraživača koji su sada izneli svoje argumente.

„Mogućnost da je tireks možda bio inteligentan kao pavijan je fascinantna i zastrašujuća. Ipak, naša studija pokazuje kako su svi podaci koje imamo – protiv ove ideje“, objasnio je paleontolog sa Univerziteta Sautempton Daren Nejš.

Predvođeni zoologom Kaijem Kasparom sa Univerziteta Hajnrih Hajne u Nemačkoj, istraživači su otkrili da su merenja veličine mozga u studiji iz 2023. godine bila netačna, jer je procena o broju neurona koje su praistorijski gmizavci mogli da imaju, posebno u prednjem delu mozga – „prenaduvani“.

Takvo precenjivanje je prvenstveno posledica istraživačkog rada u kojem se pretpostavlja da tireksov mozak ispunjava većinu intrakranijalnog prostora, što nije slučaj kod većine dinosaurusa, objasnio je Nejš.

Kaspar i njegove kolege tvrde da se broj neurona ne mora nužno povezivati sa inteligencijom. Uzmimo, na primer, ptice – dugo se pretpostavljalo da njihove relativno male glave znače da imaju manje neurona i da stoga – nisu mnogo pametne.

Ali od tada smo naučili da ptice poput vrana mogu nadmašiti primate u određenim kognitivnim zadacima uprkos manjim glavama, što dovodi do zaključka da faktori, osim veličine mozga, kao što su obrasci povezivanja, igraju veću ulogu u određivanju inteligencije.

„Mi tvrdimo da nije dobra praksa predviđati inteligenciju kod izumrlih vrsta i da to povezujemo sa brojem neurona“, rekao je Kasper.

Umesto toga, ističu naučnici, potrebni su višestruki dokazi – od anatomije do naznaka o ponašanju i više poređenja sa savremenim životinjama da bi se napravile tačnije procene o inteligenciji praistorijskih životinja.

„Potrebno je značajno poboljšati razumevanje odnosa između broja neurona i drugih bioloških varijabli, posebno kognitivnih performansi, kod postojećih životinja, pre nego što se mogu desiti tačnija predviđanja“, piše tim istraživača u svom radu.

Nedavni nalazi o ponašanju tireksa sugerišu da su verovatno bili iznenađujuće društveni, i da su lovili u čoporima, ali to nije dovoljno da bi se sugerisalo da su imali inteligenciju na nivou primata.

„Bili su više kao pametni džinovski krokodili, ali je i to svakako fascinantno“, rekao je Nejš.

Istraživanje je objavljeno u časopisu The Anatomical Record.