Ne moramo da nosimo matične ćelije u svemir, možemo bolje da uzgojimo u Kragujevcu
Vest da matične ćelije koje se uzgajaju u svemiru dobijaju dodatnu moć zaintrigirala je ljude, ali klinički genetičar, imunolog i profesor sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu Vladislav Volarić kaže da matične ćelije sa pojačanim sposobnostima možete da razvijete i na Zemlji.
„Istraživanje je imalo za cilj da se vidi da li će se matične ćelije u uslovima mikrogravitacije, gde ne postoji prepreka da ih gravitacija lepi za plastiku, bolje razvijati. Zaista imaju proliferativne i imunisupresivne karakteristike, ali je najvažnije bilo pokazati da li odlazak u svemir menja strukturu genoma i da li takve matične ćelije u budućnosti mogu da se koriste“, kaže klinički genetičar, imunolog i profesor sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, Vladislav Volarić.
Prema njegovim rečima, ne može se reći da matične ćelije uzgojene u svemiru dobijaju supermoći, ali istraživanje jeste pokazalo da dolazi do rasta imunosupresivnih karakteristika kod mezenhimskih matičnih ćelija.
„One imaju sposobnost da sekretuju različite molekule, faktore kojima onda smanjuju upalni proces. Mogu i sistemski, a mogu i specifično ciljajući određeni organ da smanje inflamaciju“, objašnjava Volarić.
Ipak, napominje da još bolje i moćnije matične ćelije mogu da se uzgoje i ovde na Zemlji.
„Ako uzmete neko proinflamacijske citokine i stimulišete ih. Mnogo je ekonomičnije i dostupnije, a efekat je, čini mi se, čak i bolji“, ističe genetičar i imunolog.
Džoker među ćelijama
Matične ćelije su ćelije koje još nisu diferencirane i mogu da stvore različite tipove ćelija. Ima ih već u procesu embriogeneze i te embrionalne matične ćelije mogu da se usmere u sve ćelije organizma.
Ipak, tu postoje brojne etičke dileme jer se one dobijaju uništavanjem embriona i u brojnim zemljama je zabranjeno raditi sa njima.
Drugi tip su odrasle matične ćelije koje postoje u svim ljudima i, kako kaže Volarić, danas se one vrlo lako izdvajaju i to uglavnom iz masnog tkiva.
„U Kragujevcu se bavimo mezenhimskim ćelijama na eksperimentalnom nivou. Što se tiče kliničke primene, ona je značajno napredovala u poslednjoj deceniji, posebno u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Mi imamo saradnju sa nekoliko klinika u SAD, koje su u različitim studijama mezenhimske matične ćelije davale pacijentima koji imaju značajno oslabljeno srce. Efekti su bili odlični. Prethodno su ubrizgavane direktno u srce što samo po sebi nosi rizik, a u poslednjoj studiji našli su način i da ih daju intravenski“, objašnjava Volarić.
Propusnica kroz krvno-moždanu barijeru
Matične ćelije luče faktore po kojima su značajne i mogu da podstaknu razvoj novih krvnih sudova ili da potisnu imunske ćelije.
„Sada znamo i da luče vezikule egzozome, nano veličine. One mogu lako da prođu kroz sve barijere, uključujući i krvno-moždanu. Tu je budućnost. Imate sposobnost da sve one dobre faktore koje one luče, a možete i da u egzozome ubacite ono što želite i ciljate tačnu ćeliju u organizmu“, ističe genetičar.
Što se tiče toga na kom polju se najviše napredovalo u lečenju matičnim ćelijama, Volarić kaže da je to svakako u lečenju lokomotornog sistema, odnosno povreda kostiju, hrskavica, mišića…
„Kod autoimunih bolesti smo eksperimentalno pokazali da upravo zbog tih faktora koje matične ćelije luče, možete da potisnete imunske ćelije koje oštećuju druge ćelija i tkiva“, navodi Volarić.
Коментари