Šta ste sanjali – zašto se neki ljudi sećaju snova, a neki ne

Skoro svi sanjaju. Veruje se da sanjanje pomaže u rešavanju problema, konsolidaciji pamćenja i regulisanju emocija.

Mit je da je sećanje na snove znak čvrstog sna. Sanjamo četiri do pet puta tokom noći, ali se ne sećamo svih svojih snova jer smo ih „prespavali“.  

Zaboravljanje snova smatra se potpuno normalnim, kada je zdravlje u pitanju, kao normalna funkcija mozga. Pamtimo samo delić svojih snova, a čak i oni izmiču ako ne pokušamo da ih se setimo.

Zašto i kada sanjamo?

Sanjanje se obično dešava tokom REM sna, što se može dogoditi više puta tokom noći. Ovu fazu sna karakteriše brzo kretanje očiju (što znači REM), povećano kretanje tela i brže disanje.

„Da li se sećaju ili ne, svi ljudi sanjaju dok spavaju. To je esencijalna funkcija ljudskog mozga, a ima je i kod većine vrsta”, rekao je dr Aleks Dimitriju, osnivač klinike "Menlo Park Psychiatry & Sleep Medicine".

Istraživanje snova je široko i složeno polje, a sanjarenje može biti teško proučavati u laboratoriji. To je delimično zato što aktivnost mozga ne može da nam kaže ništa o sadržaju snova, pa se u istraživanjima oslonac ili akcenat stavljaju na subjektivne izveštaje ljudi.

Često zaboravljamo snove, šta je razlog?

Ako ste se ikada probudili iz sna koji ste brzo zaboravili, to će se verovatno često ponavljati.

"Tokom REM faze sna moždana aktivnost izgleda slično kao kada je naš mozak budan, a oblasti mozga kojim pamtimo i koji je zadužen za sećanja su relativno deaktivirane", istakao je Didre Beret, istraživač snova u Harvardskoj medicinskoj školi i autor knjiga o snovima.

Oblasti kratkoročne memorije su aktivne tokom REM sna, ali one ostaju u našim sećanjima samo oko 30 sekundi.

„Da biste se setili sna, trebalo bi da se probudite iz REM faze. Ako nastavite da spavate, prelazite u sledeću fazu sna i tu nestaju sećanja na naše snove. REM san se javlja svakih 90 minuta i produžava se kako noć odmiče. Prvi REM ciklus noći obično traje samo nekoliko minuta, ali do kraja osmočasovnog sna, osoba je obično u REM fazi dobrih 20 minuta”, istakao je Beret.

Važnu ulogu u pamćenju snova ima dužina sna. Ti poslednji sati spavanja su najvažniji za snove. Neki ljudi se sećaju poslednjeg sna tokom noći, neposredno pre buđenja.

Prema metaanalizi studije koje su se bavile snovima, navode da žene imaju tendenciju da pamte više snova nego muškarci.

Mladi ljudi više sanjaju i duže pamte svoje snove od starijih

Kod dece se količina snova povećava sa uzrastom, a kako starimo, snovi su sve ređi.

„Međutim, postoji mnogo individualnih razlika u pamćenju snova. Neki ljudi se skoro nikada ne sećaju sna, a drugi se redovno sećaju snova i to svake noći. Maštovitost i podložnost hipnozi su takođe povezani sa pamćenjem snova, kao i neke mere kreativnosti”, ističu istraživači.

Prema studiji iz 2017. godine, podsećanje na snove i interesovanje za njih povezani su sa otvorenošću za iskustvo, osobinama ličnosti koje karakteriše želja da se isprobaju nove stvari i istraže neobične ideje.

„Neki ljudi ne obraćaju pažnju na svoje snove. Moguće je trenirati mozak da pamti više snova. Savetujem klijentima koji žele da se sete svojih snova da u trenutku buđenja, pre nego što ustanu, razmisle o snu i zapamte ga. To pomera san iz kratkoročnog pamćenja u dugotrajno pamćenje”, navela je Lesli Elis, klinički savetnik u Britanskoj Kolumbiji i autor „Kliničarskog vodiča za terapiju snova”.

Snovi se u zapadnoj kulturi često smatraju besmislenim. Iako narativi možda nemaju mnogo smisla, često nagoveštavaju emocije koje ljudi obrađuju kad su budni.

„Mi sanjamo o stvarima koje nekako ne želimo. Tokom dana možemo mnogo toga da potisnemo, ali će se te teme pojaviti kroz snove. Pokušaj da se setite svojih snova privremeno će povećati vaše sećanje na snove. Možete to da uradite namerno... Ali to indirektno funkcioniše ako vam je neko mnogo pričao o snovima ili ste danas pročitali članak o snovima u časopisu”, rekla je  Lesli Elis.