Nova studija o mesecima Urana - mogućnost postojanja uslova za nastanak života

Većina podataka koje astronomi imaju o Uranu prikupila je Nasina letelica „Vojadžer 2“ koja je pored ove najdalje planete Sunčevog sistema prošla pre skoro 40 godina.

Nova analiza podataka koju su sproveli astronomi pokazuje da se poseta „Vojadžera“ poklopila sa snažnom solarnom olujom, što je naučnike navelo na pogrešne zaključke o tome kakav je Uranov sistem.

Uran je prelep, ledeni prstenast svet u spoljašnjim krajevima našeg Sunčevog sistema. Među najhladnijim je od svih planeta. Takođe je nagnut u stranu u poređenju sa svim drugim svetovima – kao da je udaren – što ga čini veoma čudnim u poređenju sa drugim planetama.

Prvi put smo ga bliže pogledali 1986. godine, kada je „Vojadžer 2“ proleteo pored i poslao senzacionalne snimke planete i njenih pet glavnih pratilaca.

Ali ono što je mnogo više zadivilo naučnike jesu podaci koje je „Vojadžer 2“ poslao, pokazujući da je uranski sistem još čudniji nego što su mislili.

Merenja koje su obavili instrumenti svemirske letelice pokazala su da su planeta i sateliti neaktivni, za razliku od drugih u spoljašnjem Sunčevom sistemu. Takođe su pokazali da je Uranovo zaštitno magnetno polje neobično izobličeno. Bio je kao zgnječen i odgurnut od Sunca.

Magnetno polje planete zadržava sve gasove i druge materijale koji dolaze sa planete i njenih meseca. Oni mogu da potiču iz okeana ili od geološke aktivnosti. „Vojadžer 2“ nije pronašao ništa od toga, na osnovu čega su astronomi zaključili da su Uran i njegovih pet najvećih meseca sterilni i neaktivni.

Ovo je bilo ogromno iznenađenje jer je bilo potpuno drugačije u odnosu na druge planete Sunčevog sistema i njihove pratioce.

Međutim, nova analiza podataka je razrešila decenijama dugu misteriju. Tako je zaključeno da je „Vojadžer 2“ proleteo u pogrešnom trenutku.

Novo istraživanje pokazuje da je upravo dok je u tom trenutku Sunce besnelo, stvarajući snažan solarni vetar koji je možda oduvao materijal i privremeno izobličio magnetno polje.

Dakle, već 40 godina imamo pogrešnu sliku o tome kakvi su Uran i njegovih pet najvećih pratilaca, naglašava dr Vilijam Dan sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

„Ovi rezultati ukazuju da bi uranski sistem mogao biti mnogo uzbudljiviji nego što se ranije mislilo. Tamo bi mogli biti meseci na kojima mogu da se stvore uslovi neophodni za život, možda imaju okeane ispod površine koji bi mogli da vrve od riba!”.

Linda Spilker je bila mlada naučnica koja je radila na programu „Vojadžer“ kada su stigli podaci o Uranu. Ona još uvek radi kao naučnik na istom programu. Rekla je da joj je drago što se došlo do novih rezultata, koji su objavljeni u časopisu Nejčer astronomi.

„Rezultati su fascinantni i zaista sam uzbuđena što vidim da postoji potencijal za postojanje života u uranskom sistemu“, rekla je za Bi-Bi-Si njuz.

„Takođe sam zadovoljan što se toliko toga može otkriti sa podacima Vojadžera. Neverovatno je da se naučnici osvrću na podatke koje smo prikupili 1986. i pronalaze nove rezultate i nova otkrića”.

Dr Afelija Vibisono sa Dablinskog instituta za napredne studije, koja je nezavisna od istraživačkog tima, opisala je rezultate kao „veoma uzbudljive“.

„To pokazuje koliko je važno da se osvrnemo na stare podatke, jer se ponekad iza njih krije nešto novo, što nam može pomoći da prilagodimo sledeću generaciju misija za istraživanje svemira.“

NASA upravo to i radi, delom i zbog rezultata novog istraživanja.

Prošlo je skoro 40 godina otkako je „Vojadžer 2“ poslednji put proleteo pored ledenog sveta i njegovih meseci. NASA planira da pokrene novu misiju, orbiter i sondu Uran, kako bi za 10 godina ponovo izbliza pogledali ovu planetu.

Prema rečima Nasinog istraživača dr Džejmija Jasinskog, čija je ideja i bila da se preispitaju „Vojadžerovi“ podaci, misija će morati da uzme u obzir ove rezultate prilikom dizajniranja instrumenata i planiranja naučnog istraživanja.

„Neki od instrumenata za buduću svemirsku letelicu su u velikoj meri dizajnirani na osnovu onoga što smo saznali od Vojadžera 2 kada je proleteo i zabeležio nešto krajnje nenormalno. Zato moramo ponovo da razmislimo kako ćemo tačno napraviti instrumente u novoj misiji kako bismo najbolje mogli da uhvatimo tačne podatke koji su nam potrebni za proučavanje.“

Očekuje se da će Nasina sonda Uran stići do 2045. godine, kada se naučnici nadaju da će otkriti da li ovi udaljeni ledeni meseci, za koje se nekada smatralo da su mrtvi svetovi, možda imaju mogućnost da budu dom za nastanak života.