Naslage u našim mašinama za pranje sudova kriju rešenje u borbi protiv globalnog zagrevanja, trvrde naučnici

Grupa naučnika okupljena u projekat Two Frontiers Project (2FP) – koju finansira biotehnološka kompanija „Sid helt“ (Seed Health) – poziva stanovnike Sjedinjenih Država da u svojim kućama potraže „mikroorganizame koji žive u uslovima bez ili malo hranljivih materija“ – u potrazi za sledećim mikroorganizmom koji bi mogao da usisava ugljen-dioksida (CO₂) iz vazduha ili pomažu u razgradnji zagađivača životne sredine koji zagrevaju planetu.

Ekstremofilni mikrobi bujaju u surovom okruženju i razvijaju jedinstvena svojstva, koja može da iskoristi biotehnološka industrija i upotrebi u rešenju klimatske krize, navodi Brejden Tirni, izvršni direktor 2FP-a.

Iako mikrobi žive na svakoj površini u našim domovima, grupa je posebno zainteresovana za one koji žive u ekstremnijim okruženjima, uključujući mesta sa visokim temperaturama kao što su mašine za pranje sudova, klima-uređaji, mikrotalasne pećnice, solarni paneli, grejači tople vode i ručice za tuširanje.

„Ova okruženja, iako uobičajena, oponašaju ekstremne uslove u prirodi“, rekao je Tirni za Si-En-En. „One odražavaju promene u životnoj sredini sa kojima bi se naša planeta mogla suočiti u budućnosti – uključujući rastuće temperature, pojačano zračenje i povećanu kiselost okeana i zemljišta“.

Tim se nada da će otkriti mikrobe u domovima koji mogu imati iste kvalitete upijanja ugljenika kao neki pronađeni u prirodi.

Godine 2022, kod italijanskog ostrva Vulkano, gde ugljen-dioksid izbija iz vulkanskih otvora na morskom dnu, 2FP tim je pronašao novu cijanobakteriju – vodeni organizam koji može proizvede hranu – kažu da može da apsorbuje CO₂ efikasnije od bilo kog drugog poznatog mikroba.

Gde se u kućama kriju ekstremofili

Od volontera koji se prijave za učešće u „Kampanji ekstremofila“ biće zatraženo da snime fotografije bilo kakvog mikrobnog rasta u i oko svog doma – „mulj, sluz, kamenac“ – i odgovore na upitnik o tome šta vide.

„Neobične boje, mirisi, teksture i drugi podaci“ mogu pomoći naučnicima da identifikuju oblasti od interesa, dodaje Tirni. Ako žele da istraže bilo šta dalje, poslaće im komplet za uzorkovanje DNK koji će volonteri koristiti i vratiti im poštom. Ovi rezultati će biti dodati u bazu podataka o ekstremofilnim mikrobama otvorenog koda.

„Veoma je zanimljiva alternativa za pronalazak mikroba sa nekim svojstvima koja nam još nisu poznata“, naglašava Vilfrid Veber, direktor Instituta Lajbnic za nove materijale u Nemačkoj, koji nije uključen u studiju. „Mislim da postoji velika šansa da se identifikuju novi mikrobi“, rekao je za Si-En-En.

Svetski ekonomski forum je u junskom izveštaju naveo da je jedna od najboljih svetskih tehnologija u nastajanju uklanjanje ugljenika iz atmosfere mikrobima. Međutim, ova tehnologija je još u povojima, a kompanije vode pilot programe kako bi testirale komercijalnu održivost.

Kako da se oslobodimo ugljen-dioksida

Zahvatanje ugljenika – koje uključuje niz tehnologija od ogromnih vakuumskih objekata koji mogu da usisavaju zagađenje iz vazduha do sunđera koji upijaju ugljenik – ostaje kontroverzno kao klimatsko rešenje.

Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene rekao je da će, pored dramatičnog smanjenja fosilnih goriva, svet takođe morati da ukloni velike količine CO₂ koji se već nalazi u atmosferi kako bi se izbegle sve katastrofalne klimatske promene.

Ali kritičari upozoravaju da je to skupo, nedokazivo u obimu, i da ako i bude uspešno, da će ga prigrabiti industrije fosilnih goriva kako bi nastavila da vadi naftu i gas, umesto da prelazi na čistije oblike energije, poput vetra i sunca.

Postoje prednosti korišćenja mikroba, rekao je Veber. Tamo gde klasično uklanjanje ugljenika često ima za cilj skladištenje CO₂ pod zemljom, sa mikrobima „imate potencijal da pretvorite CO₂ u proizvode visoke vrednosti (kao što su) rafinisane hemikalije, kozmetika, gorivo“, što bi moglo pomoći da se nadoknade troškovi procesa.

Ipak, ovaj metod zahteva dodatnu energiju „poput sunčeve svetlosti... ili neke vrste hemijske energije koja bi mogla da dođe iz zelenog vodonika ili tokova organskog otpada“, dodao je on. „Zato ove tehnologije imaju smisla na mestima gde je takva energija dostupna na održiv način.“

Potencijalna upotreba ekstremofilnih mikroba u biotehnologiji seže dalje od uklanjanja ugljenika, kaže Tirni. Mikrobne vrste, poput onih koje se nalaze u mašinama za pranje sudova, koje su sposobne da izdrže visoke nivoe deterdženta i soli, „mogu se iskoristiti za čišćenje životne sredine u teškim uslovima, kao što je uklanjanje teških metala ili nafte sa zagađenih lokacija.“

Termofili, poput onih koji se nalaze u mikrotalasnim pećnicama, koji mogu da prežive ekstremnu toplotu, mogli bi da se „koriste za proučavanje prilagođavanja klimatskim promenama, pa čak i za stvaranje čistih izvora energije, poput vodonika, koji često zahtevaju visoke temperature za proizvodnju.“

Mikrobi su „moćno sredstvo u specifičnim kontekstima, ali su samo jedan deo većeg rešenja“, rekao je Ara Kac, ko-izvršni direktor „Sid helta“za Si-En-En. „Hitnost klimatske krize znači da moramo istražiti svaki mogući pristup.