Skuvao okeane, spalio vazduh, ali doneo novi život – mladu Zemlju pogodio meteorit 200 puta veći od „ubice dinosaurusa“

Naoružani macolama i drugim alatkama, naučnici su se zaputili mestu udara u Južnoj Africi da uzmu uzorke kako bi bolje razumeli kakvi su efekti pada džinovskog meteorita bili.

Tim je pronašao dokaze o masivnom asteroidu koji je ne samo doneo veliku destrukciju, već pomogao bujanje novog života.

„Znamo da je nakon što se Zemlja oblikovala postojalo mnogo ostataka koji su leteli u blizini i padali na nju. Ali sad smo otkrili da je život bio veoma otporan na takve destruktivne udare, pa čak je i bujao nakon njih“, kaže profesor Nađa Dragon sa Univerziteta Harvard.

U poređenju sa njim „ubica dinosaurusa“ patuljak

Meteorit S2 bio je mnogo veći od svemirske stene koja je pogodila Zemlju pre 66 miliona godina i dovela do izumiranja dinosaurusa, koja je bila oko 10 kilometara u prečniku.

Za razliku od nje, S2 je bio prečnika 40 do 60 kilometara i imao 50 do 200 puta veću masu.

Pogodio je Zemlju i njenoj „mladosti“, kada je izgledala mnogo drugačije. Tada je bila vodeni svet sa vrlo malo kontinenata. Život je bio jednostavniji – jednoćelijski mikroorganizmi.

Sakupljanje uzoraka

Profesorka Drabon zajedno sa troje svojih kolega otišla je u zabačeni predeo Južne Afrike gde su rendžeri, naoružani automatskim puškama, morali da ih prate zbog opasnosti od divljih životinja kao lovokradica.

Tražili su sitne fragmente stene koji su ostali nakon udara. Sakupili su stotine kilograma kamenja i odneli ih na analize.

Najvrednije primerke stavila je u lični prtljag: „Obično me zaustavi aerodromsko obezbeđenje, ali onda počnem da im naširoko objašnjavam koliko je ovo naučno uzbudljivo, a njima posle nekog vremena bude dosadno i puste me.“

Cunami koji je obišao planetu, kiša užarenih stena…

Njen tim je sada rekonstruisao šta je tačno S2 uradio i koliko je žestoko udario u Zemlju. Ostavio je iza sebe 500 kilometara širok krater i izbacio stene toliko silinom da su formirale oblak koji je kružio širom planete.

„Zamislite oblak, ali umesto kiše, sa neba na zemlju padaju istopljene kapi kamenja“, opisuje Drabonova.

Džinovski cunami bi prošao oko planete, iskidao i podigao morsko dno i potopio obalske predele. Cunami koji je pogodio Indijski okean 2004. godine ne bio bio ni vredan poređenja.

Sva oslobođena energija generisala bi masivne količine toplote koje bi skuvale okeane zbog čega bi desetine metara vode u okeanima isparile. Takođe je podigao temperaturu vazduha i do 100 stepeni.

Nebo se postalo crno od prašine i čestica. Bez sunčeve svetlosti da probije tminu, jednostavni život na kopnu i u plitkoj vodi koji je zavisio od fotosinteze bio je zbrisan.

Život je nastavio da buja

Sledeće što su naučnici utvrdili, međutim, ih je iznenadilo.

Nasilni udar podigao je u atmosferu hranjive supstance poput fosfora i gvožđa koje su hranile jednostavne organizme.

„Život nije samo otporan, već se i vrlo brzo povratio i počeo da buja. Slično je kao kada ujutru operemo zube. Ubijemo 99,9 odsto bakterija, ali do uveče su se već vratile“, objašnjava profesorka Drabon.

Novi nalazi ukazuju na to da su ovakvi udari velikih nebeskih tela bili poput ogromnog nađubrivača, šireći esencijalne sastojke za život širom planete.