Nova DNK analiza stavila tačku na legendu o izgubljenom princu Kasparu Hauzeru

Hauzer se pojavio naizgled niotkuda 26. maja 1828. godine u centru današnjeg Nirnberga. Pronađen je kako luta gradskim trgom bez ikakvih dokumenata i sa nepotpisana dva pisma u ruci.

U jednom, koje je navodno napisala njegova majka, stoji da je rođen 30. aprila 1812. i da se zove Kaspar, a da je njegov pokojni otac bio vojnik konjičkog puka.

Drugo pismo je bilo anonimno i upućeno kapetanu fon Vesenigu. U njemu je pisalo da je Kaspar kao beba bio poveren pošiljaocu da se obrazuje u hrišćanskoj veri i da je, kako je želeo da postane vojnik, poslat kapetanu fon Vesenigu.

Oba pisma bila su napisana istim rukopisom, istim mastilom i na istoj vrsti papira, što je neke navelo da posumnjaju da ih je dečak sam napisao.

Pismo i Hauzerova fragmentirana sećanja ispričali su mučnu priču: da je odrastao u skučenoj tamnici iz koje nikada nije izašao i da ga je hranio i čistio dobrotvor kojeg nikada nije video.

Kada se pojavio u centru grada, jedva je mogao da napiše svoje ime i jedva da je mogao da komunicira sa zvaničnicima koji su ga ispitivali. Hauzerovo pojavljivanje u Nirnbergu ostaje misterija i od njegovog dolaska nisu prestajale glasine o njegovom poreklu. Pričalo se da je bio kraljevskog porekla, mada su mnogi smatrali da je prevarant.

Međutim, ukorenila se fantastična priča po kojoj je Kaspar bio kindapovani princ iz kraljevske porodice Baden, tadašnje suverene države u jugozapadnoj Nemačkoj. Nije bilo dokaza koji bi potkrepili ovu teoriju, ali su glasine i dalje trajale, privlačeći pažnju brojnih evropskih aristokrata, zbog čega je Hauzer postao lokalna slavna ličnost.

Godine 1831. slučaj je privukao pažnju lorda Filipa Henrija Stenhoupa, koji je tražio da bude Kasparov staratelj. Lord je potrošio ogromne sume novca pokušavajući da reši zagonetku njegovog porekla, ali bezuspešno. Nakon Hauzerove smrti, Stanhoup je objavio rezultate svoje istrage: „Otvoreno priznajem da sam prevaren“.

Nauka se uključila u potragu

Dugo nakon Hauzerove smrti, naučnici su uzalud tražili bilo kakav dokaz o kraljevskom poreklu. Sredinom devedesetih, genetska analiza urađena na uzorku Hauzerove sačuvane krvi pokazala je da on ne potiče iz loze Badenovih. Ali ovi rezultati su nekoliko godina kasnije osporeni analizama Hauzerove kose.

Prema nedavno objavljenom istraživanju u iScience, naučnici su kroz novu analizu uzoraka Kasparove kose došli do konačnog odgovora njegovog porekla. Njihova analiza, obavljena tehnikom razvijenom za analizu drevne DNK, bila je preciznija od prethodnih metoda.

Kada su analizirali Hauzerovu mitohondrijsku DNK, ili mtDNK – genetski kod koji se prenosi sa majčine strane – potvrdili su da se ne poklapa sa mtDNK članova porodice Baden. Skoro dva veka nakon Hauzerovog misterioznog pojavljivanja, ovaj nalaz je isključio mogućnost da je on bio kidnapovani princ.

Nova analiza „ilustruje kako molekularna genetika može da razotkrije istorijske misterije“, objašnjava dr Dmitrij Temjakov, profesor na Odeljenju za biohemiju i molekularnu biologiju na Univerzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji.

„Ovo je veoma opsežna studija“, dodaje Temjakov, koji nije bio uključen u istraživanje. „Uzeti su u obzir svi prethodni podaci, ispitana su i objašnjena neslaganja u analizama sekvenciranja DNK koje su se odvijale u različito vreme i sprovedene različitim metodama. Predstavili su nove podatke i pažljivo procenila verovatnoću da pojedinac odgovara određenoj genetskoj liniji.“

Razotkrivanje DNK

Laboratorija koja je sprovela novu analizu radila je skoro dve decenije na poboljšanju tehnika za proučavanje visoko degradirane DNK, rekao je vodeći autor studije i forenzički molekularni biolog dr Valter Parson, istraživač u Nacionalnoj laboratoriji za DNK baze podataka austrijskog Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova u Insbruku.

Za svoju studiju, naučnici su prvo pregledali ranije nalaze o Hauzeru. Godine 1996, laboratorija u Minhenu analizirala je krv iz Hauzerovog donjeg veša. (Umro je od rane zadobijene ubodom nožem, a njegova krvava odeća je sačuvana u muzeju u Ansbahu u Nemačkoj.)

Prema minhenskoj laboratoriji, mtDNK u Hauserovoj krvi nije odgovarala Badenskoj mtDNK. Međutim, neki istraživači koji su podržavali hipotezu o „izgubljenom princu" tvrdili su da krv možda nije pripadala Hauzeru, rekao je Parson za Si-En-En.

„Navodno, tvrdili su da su kustosi muzeja u kome su izložene pantalone Kaspara Hauzera doterivali mrlju i dodavali svežu krv drugog porekla. Da je to bio slučaj, nova krv bi maskirala staru i vrlo verovatno bi imala drugačiju mitohondrijsku DNK.“

Početkom dvehiljaditih, druga laboratorija u Minsteru, testirala je uzorke Hauzerove kose. Ti rezultati su pokazali da je njegova mtDNK bliska onoj kod Badena, što je u suprotnosti sa nalazima iz Minhena.

„Bili su u pat poziciji“, navodi Parson.

Razotkrivena kraljevska prevara

Parsonova laboratorija je sprovela novu analizu Hauzerove kose, koristeći pramenove prikupljene pre i posle njegove smrti. Ostaci kose su u arhivi opširno dokumentovane i njihovo poreklo je moglo da bude potvrđeno sa više sigurnosti nego uzorci krvi, naglašava Parson. Štaviše, veoma osetljiva laboratorijska metoda omogućila je istraživačima da budu sigurni da su uzorkovali dlake, gde se nalazila korisna mtDNK, i da uzorci nisu bili kontaminirani.

„Sa poboljšanom metodom sekvenciranja, uspeli smo da dobijemo sekvence i iz veoma degradiranih komponenti,“ dajući mnogo preciznije podatke nego u prethodnoj analizi kose“, dodaje Parson. Novi rezultati su se poklapali sa rezultatima analize krvi iz 1996. godine, otkrivajući da je Hauzerov mitotip – skup mitohondrijskih alela za različite gene – bio tip W. Mitotip Badenovih je bio tip H.

„To menja sliku, jer sada uzorci kose daju isti rezultat kao i uzorak krvi“, napominje Parson.

Da bi potvrdili svoje rezultate, istraživači su poslali pramenove kose u treću laboratoriju – u Potsdamu – koja je specijalizovana za analizu drevne DNK, ali tamošnjim naučnicima nisu rekli da je uzorak Hauzerova kosa. Potsdamska analiza takođe je potvrdila mitotip W za Hauzerov uzorak.

„Doslednost podataka u tri nezavisne laboratorije dodatno pojačava zaključke studije“, naglašava prof. Temjakov.

Nova saznanja o Hauzeru ne samo da razrešavaju dvovekovnu misteriju, već takođe pokazuju važnost pomeranja granica tehnologija za analizu DNK, ističe Parson. „To, naravno, utiče na to kako nastavljamo da radimo na mitohondrijskoj DNK u slučajevima identifikacije u forenzici“, dodaje.

Ali ako Hauzer nije bio „izgubljeni princ“, ko je on? Nemoguće je reći na osnovu dokaza mtDNK, koji su jedino mogli da ga povežu sa zapadnoevropskom plemićkom lozom. Ko god da je Hauzer bio, zagonetka je koja tek treba da se reši.