Podvodne lavine – kakve veze imaju sa onlajn plaćanjem i prekidima raznih signala

Za sada je jasno da podvodne lavine predstavljaju opasnost za naše globalne komunikacione mreže. Razvoj interneta zahtevao je mrežu kablova po morskom dnu koja se stalno širi a koja prenosi praktično sav globalni internet saobraćaj.

Nova studija o podvodnim lavinama Kristofera Stivensona, predavača kvantitativne sedimentologije, na Univerzitetu u Liverpulu bavi se razmevanjm ovog fenomena i potencijalnih rizika koje nosi.

Procenjuje se da širom sveta postoji preko 550 aktivnih kablova na morskom dnu ukupne dužine od 1,4 miliona kilometara – dovoljno da se obmota oko obima Zemlje 35 puta.

Kada podvodna lavina pokida kablove sa morskog dna, efekti mogu biti široko rasprostranjeni i skupi. Zemljotres Pingtung 2006. na Tajvanu izazvao je podvodne lavine koje su presekle kablove koji povezuju jugoistočnu Aziju sa ostatkom sveta.

Najveći internet operator u Kini prijavio je tada gubitak od 90% saobraćaja u SAD a Tajvan između 74-100% gubitka internet saobraćaja ka susednim ostrvima.

Taj događaj je naneo štetu globalnom tržištu smanjivanjem količine finansijskih transakcija. Popravka mreže do punog kapaciteta trajala je 39 dana i milioni američkih dolara bili su „zarobljeni“.

„Podvodna lavina koja je kidala kablove se kretala maksimalnom brzinom od 72 kilometra na sat. Ali bila je relativno malog obima u poređenju sa ogromnim podvodnim lavinama koje sam istraživao u Atlantiku“, kaže Stivenson.

Dobra vest je da postoji toliko mnogo kablova na morskom dnu da je malo verovatno da bi podvodna lavina mogla da ugasi internet širom sveta. Zemljotres u Pingtungu je primer kako će čak i kada se primarni putevi prekinu, bar deo saobraćaja će moći da se ostvaruje alternativnim putem.

Povratak 60.000 godina unazad

U novom istraživačkom radu, Stivenson i njegove kolege su mapirali posledice ogromne podvodne lavine koja se dogodila pre 60.000 godina a počela u vodama kod današnjeg Maroka.

Dostigla brzinu od 400 kilometara na čas, i smatra se da je to druga najveća dokumentovana podvodna lavina.

Istraživači su mapirali lavinu koristeći kombinaciju detaljnog topografskog mapiranja morskog dna i stotine sedimentnih jezgara, koji su prodrli u naslage lavine na ogromnom području. U svakom jezgru su analizirali i fosile, što im je omogućilo da utvrde starost događaja od pre 60.000 godina.

Lavina je sadržala naslaga zapremine 162 km³ i imala visinu nebodera (više od 200 metara), dok joj je najmanja brzina bila 54 kilometara na sat. Napravila je rov dubok 30 metara i širok 15 kilometara i uništila sve u rasponu od 400 kilometara. Zatim se proširila zauzimajući područje veličine Nemačke.

Međutim, naučnici su došli do saznanja da je lavina zapravo započela kao malo klizište, da bi postala ubrzo 100 puta jača i taj ekstremni rast u veličini je mnogo veći nego kod kopnenih lavina, koje obično narastu između četiri do osam puta.

„Sada znamo da podvodne lavine mogu početi kao vrlo male i prerasti na svom putu u katastrofalne događaje izuzetne snage. Dakle, novi uvidi mogu promeniti način na koji procenjujemo potencijal geoloških katastrofa, i mogu nas navesti da se više fokusiramo na putanju lavine“, navodi Stivenson.

Koliko često se ti događaji dešavaju zavisi od lokacije na našoj planeti. Kanjoni morskog dna koji počinju relativno blizu ušća reka koje upijajaju velike količine padavina mogu biti lokacije nekoliko malih lavina godišnje. Drugi sistemi udaljeni od rečnih tokova, poput kanjona Agadir, kod severozapadnog Maroka, imaju samo jednu džinovsku lavinu na svakih 10.000 godina.

Poduži spisak mogućih pokretača

Postoji niz potencijalnih pokretača za podvodne lavine, uključujući zemljotrese, plime, tajfune, poplave reka, pa čak i vulkanske erupcije. Klimatske promene će neke od ovih pokretača učiniti učestalijim i intenzivnijim.

Međutim, navedeni okidači ne garantuju da će se lavina dogoditi, niti se odnose na obim događaja. Na primer, 1755. veliki zemljotres pogodio je obalu Portugala i uništio velike delove Lisabona i ubio desetine hiljada ljudi. Međutim, to je samo pokrenulo malu podvodnu lavinu.

Poređenja radi, 1929. veliki zemljotres kod obale Njufaundlenda u Kanadi izazvao je ogromnu podvodnu lavinu.

Stivenson i kolege su koristili detaljna istraživanja morskog dna i jezgra sedimenata da rekonstruišu ovaj događaj, i opišu snagu lavine koja se kretala brzinom od 68 km na sat noseći koncentrovanu mešavinu kamenih gromada, peska i blata, i koja je pokidala 11 kablova sa morskog dna na svom putu.

Lavina je bila toliko velika da je izazvala cunami, koji je odneo živote 28 ljudi duž lokalne obale.

„Naše razumevanje podvodnih lavina je još uvek u povoju, ali istraživanja nastavljaju da pružaju nove uvide u to gde se dešavaju, kako funkcionišu i koliko moćne i destruktivne mogu biti. Ovi fascinantni događaji podsećaju na mnoga čuda koja su još uvek skrivena u dubokom moru“, kaže Kristofer Stivenson, viši predavač kvantitativne sedimentologije sa Univerziteta u Liverpulu.