Mračna misterija „vrišteće mumije“ rešena – smrt u agoniji i rigor mortis koji traje 3.500 godina

Arheolozi već dugo vremena pokušavaju da odgonetnu razlog iza razjapljenih usta mumificirane žene, koja je živela pre oko 3.500 godina. Sada možda imaju odgovor – umrla je u agoniji, a njen izraz lica je posledica iznenadnog rigor mortisa.

„Vrišteća mumija“, kako je kolokvijalno zovu, otkrivena je 1935. godine u drvenom sanduku ispod grobnice Senmuta, važnog arhitekte tokom vladavine faraonke Hatšepsut.

Nije bila jedina tu sahranjena – arheolozi su takođe na lokalitetu blizu Luksora otkrili i odaju u kojoj je sahranjena Senmutova majka, Natnufer, kao i pojedinačne rake sa ostacima njegovih rođaka.

„Uprkos tome što joj ime nije nigde zapisano, najverovatnije je bila bliski član porodice, jer je sahranjena blizu ostalih članova“, navodi dr Sahar Salim, profesorka radiologije na Univerzitetu u Kairu.

Salim i njena koleginica dr Samija el Mergani koristile su kompjuterizovanu tomografiju kako bi skenirale i izvršile „virtuelnu disekciju“ mumije, kao i tehnike difrakcije iks-zraka kako bi ispitivale kožu, kosu i dugačku crnu periku.

Nema reza za balsamovanje

Naučni tim kaže da je mumija bila odlično očuvana, procenjujući da je žena bila visoka 155 centimetara, a skeniranje je pokazalo da je umrla sa 48 godina i da je imala blagi artritis.

Međutim, nisu pronađeni nikakvi rezovi od procesa balsamovanja, a organi su se nalazili u ženi.

„Ovo nas je iznenadilo. Klasični metod mumifikacije u Novom kraljevstvu od 1550. do 1069. godine pre nove ere uključivao je odstranjivanje svih organa sem srca“, navodi Salim.

Iako se dešavalo da balsamovanje bude urađeno traljavo, posebno kada su u pitanju siromašniji pojedinci, Salim ističe da to nije slučaj sa „vrištećom ženom“.

Ne samo da je sahranjena sa dva prstena skaraba od srebra i zlata, nego su istraživači otkrili i da su materijali za balsamovanje uključivali smolu od kleke i tamjan – oba vrlo skupa sastojka koja su se uvozila i pomagala u očuvanju tela.

Umesto traljavog balsamovanja, naučni tim smatra da je za njen izraz odgovoran redak, iznenadan oblik rigor mortisa.

„Smatramo da bi razlog za njena otvorena usta mogla da bude bolna smrt ili emotivni stres zbog čega je posmrtni spazam ostavio taj izmučeni izraz lica u trenutku smrti. Oni koji su radili balsamovanje nisu uspeli da zatvore usta, pa su mumificirali telo pre nego što je počelo da se raspada i nije stiglo da se opusti, zbog čega su usta ostala otvorena i posle smrti“, ističe Sahar Salim.