Srpski satelit „Mozaik“ dogodine u svemiru, naši astronomi će moći bolje da proučavaju Sunce

Satelit spada u grupu nanosatelita težine oko jedan i po kilogram. Pravi ga Astronomska opservatorija uz pomoć Mašinskog, Elektrotehničkog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta Mihajlo Pupin. O značaju ovog poduhvaa za RTS je govorio naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu Milan Stojanović.

Već dve godine postoji ideja za lansiranje prvog srpskog naučnog satelita, a to bi trebalo da finansira Ministarstvo nauke. Šta bi trebalo da radi taj satelit?

– Taj satelit bi imao višestruku namenu. Jedna je svakako i ona najosnovnija – da mi u Srbiji savladamo te satelitske tehnologije, osnovne satelitske tehnologije, poput prikupljanja podataka, poput same integracije, sastavljanja satelita i tog komercijalnog nabavljanja usluge lansiranja satelita.

Frekvencija za satelit, kako to funkcioniše? Da li ćemo i mi da komuniciramo sa satelitom ili će on samo onda šalje podatke na Zemlju.

To je jedan vrlo bitan aspekt, taj edukativni. Druga stvar, taj satelit će nositi jednu malu kameru za posmatranje Sunca. Mi hoćemo da posmatramo Sunce u rendgenskom domenu, zbog toga što kroz neka naša istraživanja zaključili smo da je to jedan deo u kojem nema dovoljno podataka o našem Suncu.

Pre svega, na Zemlji kada posmatrate Sunce, rendgensko zračenje sa Sunca ne dolazi do Zemlje jer ga atmosfera u potpunosti blokira, što je velika sreća za nas. Da toga nema, verovatno ne bismo ovde sedeli i pričali. Kada izađete izvan atmosfere u orbitu oko Zemlje onda možete da posmatrate rendgensko zračenje sa Sunca.

Nema puno podataka, zbog čega na tom polju mogu da se ostvare neki lepi naučni rezultati. Pored toga, postojaće jedna mala kamera na satelitu koja je više u promotivne, edukativne svrhe, koja bi trebalo da napravi snimke naše zemlje iz satelita.

Danas svakako postoje snimci u većoj rezoluciji od Gugla ili sa raznih drugih satelitskih misija. Ti snimci nikada nisu dostupni na vaš zahtev. U ovom trenutku ako hoću da vidim snimak – ne mogu, već zavisi kada vam oni pošalju ili zavisi od toga koliko platite. Mi ćemo imati naše snimke u manjoj rezoluciji, ali pomoću toga ćemo moći da savladamo bolje tu tehnologiju primanja snimaka sa satelita.

Gde će biti pravljen taj satelit i ko je tim koji će raditi na njemu?

– Satelit treba da bude napravljen pre svega ovde u Srbiji. Mi ćemo neke delove, neke komponente kupiti. Nije baš cilj u prvoj misiji, to se nikada ni ne preporučuje, da se u prvoj misiji sve pravi od nule. Ali on treba da bude barem sastavljen ovde u potpunosti i testiran u Srbiji i onda da se nađe lansiranje.

Odakle može da bude lansiran?

– Može biti lansiran iz nekoliko različitih zemalja. Ima i Evropa svoje lansirne mogućnosti u Francuskoj, ima Amerika, Kina, Rusija, Indija, Japan. To je po principu najbolje ponude. Naša je da ga mi napravimo, testiramo, proverimo, budemo sigurni da to radi ovde na Zemlji, pa tek onda da ga lansiramo i da čekamo podatke i rad sa tim satelitom. 

Prvi srpski satelit trebalo bi da bude lansiran krajem sledeće godine ili početkom 2026. godine.