Kako nam životinje otkrivaju da mogu da „uče u društvu“ – isto kao i ljudi

Kada su učeni u laboratoriji da otvore kutiju sa komorama sa hranom u dva koraka, bumbari vrste bombus terrestris mogli su da nauče rešenju druge bumbare i pčele koje nikada ranije nisu videle kutiju. Da bi naučili pčele rešenju, istraživači su najpre morali da im pokažu šta da rade, i da im ponude nagradu nakon prvog koraka kako bi bile motivisane.

„Ovaj nalaz dovodi u pitanje opšte mišljenje o tome da je sposobnost društvenog učenja ponašanja i učenja kroz pojedinačne pokušaje i greške jedinstvena za ljude“, piše tim istraživača iz Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država.

Nekada se smatralo da su ljudi jedine životinje „sa kulturom“. Ali pesme među vrapcima, zovovi kitova, razvijene strategije grupnog lova određenih predatora, naučeno ponašanje kod majmuna ali i vrana, kao i kod delfina, sugerišu da je društveno prenosivo ponašanje prisutno i u životinjskim zajednicama.

Neka od ponašanja u društvu životinja čak pokazuju znake usavršavanja i poboljšanja tokom vremena. Domaći golubovi na primer, uče jedni od drugih i prilagođavaju puteve leta iz godine u godinu.

„Na osnovnom nivou, bumbari se pridružuju šimpanzama i doprinose sumnji u to da je socijalno učenje ekskluzivno ljudska“, piše Aleks Tornton, ekolog sa Univerziteta Ekseter, u pregledu istraživanja ponašanja bumbara za časopis Nature.

Šimpanze imaju veliki mozak i šarenolik društven život, ali novo otkriće među bumbarima, tvrdi Tornton, je „utoliko izvanrednije jer se fokusira ne na ljudske rođake primata, već na... životinju sa mozgom koji je jedva 0,0005 odsto mozga veličine šimpanze“.

Decenijama potcenjeni, uglavnom zbog svoje veličine, bumbari konačno dobijaju svoje priznanje. Nedavni eksperimenti u laboratoriji pokazuju da bumbari i pčele mogu da uče jedni od drugih, da koriste alate, broje do nule i izvode osnovne matematičke jednačine.

Kolektivnu inteligenciju i organizovanost njihovog „uma košnice“ takođe ne treba odbaciti, i ona je dosta proučavana i dokazivana.

Znanje koje se prenosi „s kolena na koleno"

Bumbare i pčele testirali su Alis Bridžis sa Univerziteta „Kraljica Meri“ u Londonu i njene kolege.

Smestili su kolonije bumbara u prostor sa konstrukcijom sa komorama sa hranom. Do slatkog zalogaja, može se doći ako se sleti na crveni jezičak, ali samo kada se plavi jezičak gurne sa puta.

Bio je potreban čovek da im pažljivo pokaže put, a to je bilo moguće samo uz dodatnu nagradu. Ali kada je jedna pčela to shvatila, ona je mogla da nauči druge kako da tretiraju dva jezička da bi uzeli slatku poslasticu.

Sličan eksperiment na šimpanzama je takođe nedavno objavljen u časopisu Nature Human Behavior. Studije slučaja i kičmenjaka i beskičmenjaka su pokazale razmenu ideja koje je bilo izuzetno teško naučiti sam.

Naravno, ovo ponašanje nije primećeno u divljini. Ali novi nalazi ostavljaju otvorenu mogućnost da bi ideje i saznanja sadašnjih generacija određenih životinja, mogle ostati u toj životinjskoj kulturi i biti korišćene za generacije koje dolaze.

Čuvene putanje medonosnih pčela koje koriste svojevrsnu navigaciju i određivanje udaljenosti, pravca i kvalitet izvora hrane, na primer, je ponašanje za koje se nekada smatralo da je čisto instinktivno. Sada se čini da je donekle ovaj fenomen ipak oblikovan društvenim uticajima.