Šta bi bilo, kad bi stvarno bilo: „Zaustavite Zemlju, silazim"

Zamislite da šetate sunčanom plažom negde duž Ekvatora. Zemlja se uobičajeno okreće ka istoku brzinom od 1.674 kilometara na sat. Ali pošto se vi, pesak i sve ostalo u vašoj blizini krećete istom brzinom, šetnja je spora, ležerna... Ako bi se svet iznenada zaustavio, ne bi bilo prilike za silaženje kao u pesmama, već bi smo sa planete bili izbačeni.

Zahvaljujući prvom Njutnovom zakonu inercije, u početku ide let na istok brzinom od oko 1.674 kilometara na sat. Bez obzira na to gde sletite, bilo na okean ili tlo, sila udara bi vas verovatno ubila.

„I voda bi osetila ovo naglo ubrzanje pa bi mora i okeani bili prilično uzburkani“, rekao je Džozef Levi, profesor geonauke i životne sredine na Univerzitetu „Kolgejt".

Ni drveće i zgrade ne bi bili bezbedni, uprkos tome što imaju temelje i korenje.

Inercija koja bi „gurala" zgradu na istok usled Zemljinog iznenadnog zaustavljanja bila bi mnogo jača od maltera koji drži cigle zajedno, tako da bi se cela konstrukcija mogla srušiti, rekao je Levi.

Zanimljivo je da bi vaš hipotetički rođak na Antarktiku verovatno preživeo, ali sa modricama. „U blizini polova, brzina rotacije mnogo manja. Ali morate biti veoma blizu, unutar 89,9 stepeni geografske širine, ili do desetak kilometara od polova. Na toj udaljenosti, verovatno biste samo malo jače posrnuli", objasnio je Levi.

Ali vaši prijatelji u Danskoj ili Australiji verovatno ne bi prošli tako lako. Većina mesta u kojima ljudi žive dovoljno je udaljena od polova tako da bi njihovi stanovnici leteli stotinama kiometara na sat.

„Ipak, u prirodnim sistemima, ništa se zaista ne zaustavlja trenutno“, rekao je Levi. Zato možemo postaviti pitanje: „Šta ako Zemlja usporava tokom nekoliko dana ili nedelja?

Postepeno usporavanje

Postepeno usporavanje bi moglo da vas spreči da poletite u nebo, ali kada prestane, i dalje ćete biti u velikoj nevolji, kažu naučnici.

„Tokom godine, dok Zemlja kruži oko Sunca, polovina planete bi bila u noći, a polovina u punom svetlu. Umesto 12 sati, obdanica bi mogla da traje šest meseci. Neprekidno sijanje Sunca bi spržilo useve i isparile bi velike količine vode na jednoj polovini sveta”, dodao je Levi.

Naredna šestomesečna noć verovatno ne bi bila mnogo bolja. Nedostatak svetlosti i toplote bi verovatno ubio mnoge preostale biljke i zamrznuo vodu pretvorivši ih u ledene pokrivače.

Više geografske širine bi mogle biti bezbednije, jer Sunčeva svetlost ne bi bila previše intenzivna u blizini polova, rekao je Levi. Ali ljudi bi morali da se naviknu na nomadski način života, zauvek jureći dnevnu svetlost širom sveta.

Možda bismo morali da se suočimo i sa nekim neočekivanim vremenskim prilikama. Na Zemlji, dok se okreće, većina Sunčevog zračenja pogađa Ekvator planete.

„Uopšteno govoreći, topli vazduh se diže iznad ekvatora i pada preko polova nakon što se ohladi. Okeanske struje prate sličan ciklus gore-dole“, rekao je Levi.

Ali, kada samo polovina planete dobija intenzivnu sunčevu svetlost mesecima za redom, planeta dobija drugi, bočni temperaturni gradijent, što predviđanje vremena čini dvostruko komplikovanijim.

„Vetrovi bi šibali preko linije senke vraćajući hladan vazduh sa noćne strane, gde bi se zagrevao i podizao na dnevnoj strani“, dodao je Levi.

Na kraju, ipak, logično pitanje bilo bi – da li bi planeta zaista mogla da prestane da se okreće? Naučnici poručuju da nema mesta panici.

Ipak, Zemljina rotacija se usporava zahvaljujući procesu koji se zove plimsko kočenje. Gravitacija našeg Meseca stvara mali otpor okretanju naše planete, tako da svakog veka Zemljina rotacija usporava dodatnih 2,3 milisekundi, prema podacima iz Nase.

Ali malo je verovatno da bi Mesec ikada potpuno zaustavio Zemlju. „Zemlja je mnogo veća od Meseca i kao rezultat ima mnogo veći ugaoni moment“, rekao je Levi.

Praktično je nemoguće da bilo koji objekt u svemiru zaustavi Zemljinu rotaciju. „Ugaoni moment Zemlje je prevelik da bi ga bilo šta osim potpune kataklizme usporilo“, rekao je Levi.