Gde je TV sadržaj za decu u Evropi, a gde kod nas?

Zajednička filozofija zasniva se na dubokom poštovanju prema deci, sa ciljem da im se pruži sigurno mesto na kome će dobijati nova znanja, kao i inspiraciju i pomoć da bolje razumeju sebe, druge ljude i svet. Zbog posebne odgovornosti javnih servisa u kreiranju sadržaja za decu, urednici uključuju stručne saradnike iz različitih oblasti, psihologe, škole, roditelje i nastavnike, a i samu decu. 

 „Raditi program o deci i za decu najlepši je i najkreativniji posao na svetu. Njihova maštovitost i radoznalost neprekidan su izazov sa kojim se mi svakodnevno suočavamo. Sa razvojem metodologije učenja kroz zabavu došlo se do dobrog obrasca kako deci, ali i odraslima, približiti edukativne sadržaje. U okviru Redakcije školskog programa radi i stvara devet urednika. Oni smišljaju program za sve uzraste, kao i za roditelje, pokušavajući da na najbolji način upotrebe dugogodišnje iskustvo i nove tehnologije. Rezultat toga je desetak serija godišnje, različitih struktura – od dokumentarnih, studijskih, do igranih i animiranih formata“, istakla je Nevena Mladenović Blagojević, odgovorni urednik Redakcije školskog programa RTS-a.

Dok kolege sa Balkana dele slične izazove u pitanjima budžeta, broja urednika, termina emitovanja, kao i zainteresovanosti publike, na nacionalnim televizijama Finske i Slovenije programi za decu i mlade spadaju u prioritetne programe u kojima radi i više od 10 urednika. Johana Smit, predstavnica Dečjeg programa Javnog servisa Finske, istakla je da su programi konstantno usklađeni sa detetovom perspektivom i da jačaju finsku dečju kulturu. „U programu namenjenom deci uzrasta od sedam do 12 godina radi otprilike 40 ljudi. Što se tiče domaćih programa, svake godine se proizvedu otprilike dve velike produkcije i oko 10 manjih serija. Dodatno, proizvodi se jedan koncert koji traje otprilike 50 minuta“, kaže Johana Smit.

Hrvatska nacionalna televizija trenutno ima samo program za mališane uzrasta do sedam godina, kao što i Slovenija ima samo program za decu i mlade, gde uspevaju da realizuju emisije za decu od dve do 15 godina. Srbija je jedina koja ima podelu na dečji i školski program. 

„Imamo samo dve emisije za tinejdžere starije od 13 godina, izgubili smo veći deo emisija za tu ciljnu grupu zbog prethodnih finansijskih rezova, ali ipak smo svojim TV emisijama uspeli da pokrijemo sve ostale ciljne grupe. Mislim da se svi suočavamo s problemom nedostatka novca, pa je to za nas veliki izazov svake godine. Ministarstva prosvete, poljoprivrede, kao i neke ambasade pomažu u finansiranju programa“, rekla je Dunja Karlovšek, kreator sadržaja Programa za decu i mlade RTV Slovenije.

Finski dečji program je izuzetan po tome što traje već 46 godina. „Trajna popularnost može se pripisati statusu dugoročnog programa koji budi pozitivne uspomene kod roditelja današnjice. Iako nostalgija igra ulogu, popularnost se dodatno objašnjava širokom i sveobuhvatnom ponudom za decu različitih uzrasta. Program je dostupan na mnogim platformama i nudi raznovrstan sadržaj, od igrica u aplikaciji, do emisija i audio-priča“, pohvalila se Johana.

Dodatna vrednost programa za decu nacionalnih televizija jeste u tome što omogućavaju komunikaciju sa najosetljivijom publikom izvan samih emisija i serija. Urednici su naveli da pre i posle emitovanja programa razgovaraju sa decom i da je ta razmena deo dodatne evaluacije i donošenja daljih odluka o sadržaju. Škola je glavno mesto za interakciju između kreatora i dece, uz pomoć učitelja i nastavnika. Praksa Finske nacionalne televizije je i deljenje materijala i informacija o sadržaju prikladnom za određeni uzrast čak i u porodilištima kako bi se doprlo do novih roditelja.

Jedan od glavnih zaključaka dala je Elma Čaušević iz ERNO kancelarije za TV koprodukcije. Ona je istakla saradnju javnih servisa na Balkanu i važnost međusobne razmene, jer ipak govorimo istim jezikom.

Na kraju ostaju glavni izazovi: ostati relevantan, povećati vidljivost i održati važnu ulogu u raznolikosti sadržaja i tehnologija koja se deci danas pruža. Svoj deo posla i odgovornosti aktivno preuzimaju kreatori sadržaja za decu nacionalnih televizija, ali ne mogu postići svoj puni potencijal bez uključivanja različitih institucija, škola i samih roditelja koji će ukazati deci na pravi odabir.