Veliku sfingu u Gizi je možda izvajao vetar, pokazalo nedavno istraživanje

Nova istraživanja ukazuju da bi teorija Faruka El-Baza mogla biti verodostojna, navodi se u saopštenju istraživačkog tima Univerziteta u Njujorku.

Tim naučnika u Laboratoriji za primenjenu matematiku Njujorškog univerziteta odlučio je da se pozabavi ovom teorijom replicirajući uslove koji su vladali u Gizi pre oko 4.500 godina – kada je statua od krečnjaka verovatno izgrađena – i sprovede testove da vidi kako vetar utiče na formacije stena.

„Naši nalazi nude moguću 'priču o poreklu' o tome kako formacije slične sfingi mogu nastati kao posledica erozije", navodi jedan od glavnih autor studije, Leif Ristrof, vanredni profesor na Institutu za matematičke nauke Univerziteta u Njujorku, u saopštenju za medije.

„Naši laboratorijski eksperimenti su pokazali da iznenađujuće oblici nalik sfingi mogu, u stvari, da potiču od materijala koji su erodirani brzim tokovima.“

Tim koji stoji iza studije, za koji se u saopštenju navodi da je prihvaćena za objavljivanje u časopisu Physical Review Fluids, napravio je od gline model jadrange – eolski oblik reljefa koji nastaje pod uticajem vetra, uglavnom u oblastima sa sušnom klimom.

To su uske, paralelne, pravolinijske brazde koje se pružaju duž pravca preovlađujućeg vetra sa asimetričnim strmim padinama i oštrim grebenima koji ih razdvajaju, formirane u pustinjama na površini glinovitih i ilovastih ili gušćih stena. Visina jardanga dostiže nekoliko metara.

Na osnovu sastava Velike sfinge, tim je koristio tvrđe, neerodibilne inkluzije unutar brežuljka od meke gline bez osobina, a sa protokom iz vodenog tunela, istraživači su otkrili da je počeo da se oblikuje oblik lava.

Unutar pustinje postoje jardangi koji prirodno izgledaju kao sedeće ili ležeće životinje sa podignutim glavama, kaže Ristrof za Si-En-En. „Neki od njih toliko liče na lava koji sedi ili mačku, da ih ponekad nazivaju lavovima od blata. … Naši eksperimenti bi mogli da doprinesu razumevanju kako se ovi jardangi formiraju“, dodaje profesor.

Više o misterioznom poreklu Velike sfinge u Gizi

Dok Velika sfinga u Gizi ima svoje tajne – kako je prvobitno izgledala i zašto je napravljena – veruje se da je statua visoka 20 metara isklesana iz jednog komada krečnjaka.

Originalna teorija da je vetar oblikovao jardang u formaciju sfinge prvi put je predstavljena u članku El-Baza u Smitsonijan magazinu iz 1981. pod naslovom „Graditelji su odmah prepoznali pravu stvar kada su to videli“.

Premisa je zasnovana na radu pokojnog planetarnog geologa, Ronalda Grilija, koji je simulirao aerotunele kako bi istražio kako erozija vetra može da oblikuje strukture u pustinji, rekao je El-Baz za Si-En-En.

El-Baz dodaje kako ne veruje da ova nova studija pruža više dokaza za njegovu originalnu teoriju.

Salima Ikram, ugledni univerzitetski profesor egiptologije na Američkom univerzitetu u Kairu, u potpunosti je doveo u pitanje ideju da je sfinga nastala od jardanga.

„Kada je Velika sfinga bila isklesana, priroda je igrala ulogu u njenom daljem formiranju, ali je malo verovatno da je prvobitni oblik bio zasnovan na jardangu (koji je uglavnom od blata – a ovo je krečnjak) jer postoje značajni tragovi kamenoloma i tragova radnika koji je okružuju“, ističe Ikram, koji nije bio uključen u studiju.

„Postoji previše dokaza o ljudskoj intervenciji u izgradnji Velike sfinge da bi teorija jardanga bila prihvatljiva“, rekao je Ikram.

Istraživači sa Univerziteta u Njujorku rekli su da njihovi rezultati ukazuju da se strukture nalik sfingi mogu formirati u prilično uobičajenim uslovima, ali njihova otkrića ne rešavaju misterije iza jardanga i Velike sfinge.

„Nije sve tako crno-belo. Niko ne kaže da je ovo u potpunosti ljudska tvorevina i niko ne kaže da ju je u potpunosti isklesala priroda. Pitanje je koliko je uradila priroda, a ljudi zatim oblikovali“, ističe Ristrof za Si-En-En.

„Ono što naša studija nudi je da ukaže kao je veliki deo osnove glave, vrata i šapa,  mogla da oblikuje priroda erozijom.“