Psihodelični lekovi, ali bez halucinacija – još jedan pokušaj nerizičnog lečenja depresije

Već decenijama su trnoviti napori da se LSD i dr. psihodelične supstance uvedu u medicinsku psihoterapiju.

Psihodelični lekovi, najpoznatiji su po tome što izazivaju halucinacije i podižu raspoloženje korisnika, dosad su to pokazale mnoge nauče studije i istraživanja. Prepreka u lečenju depresije i uopšteno u njihovoj medicinskoj upotrebi su rizici koji dolaze u paketu s psihodeličnim „putovanjima“ zbog čega se LSD i ostale psihodelične supstance smatraju nepouzdanim antidepresivima.

Halucinacije, naime, mogu izazvati psihozu kod ljudi sa određenim faktorima rizika, a zbog njihovih nepredvidivih efekata, kliničari moraju pažljivo da prate pacijente dok uzimaju ovu vrstu lekova. 

Hiljadu puta jače od klasičnih antidepresiva

Najnovije istraživanje pokazuje da bi naučnici mogli da izbace halucinacije iz formule u lečenju depresije psihodeličnim lekovima. LSD i psilocin — psihodelično jedinjenje u magičnim pečurkama, recimo — mogu da izazovu antidepresivni odgovor kod miševa preko molekularnog mehanizma koji je potpuno odvojen od onog odgovornog za halucinogene efekte, izveštava naučni tim u članku Nature Neuroscience.

Rezultati, kažu, otvaraju put razvoju psihodeličkih lekova koji bi mogli da leče depresiju bez halucinacija

Rad je rigorozan i pažljiv, kaže Rivati Čotekalapanda, neurolog u Vejl Kornel Medisin, a rezultati su intrigantni. Ali Čoteklapanda naglašava da bi put od demonstriranja ovakvih efekata u osnovnim istraživanjima do razvoja lekova koji su efikasni kod ljudi mogao biti težak i s mnogostrukim preprekama.

 Istraživanje efekata psihodelika je u velikoj meri fokusirano na receptor serotonina 2A u mozgu, jer lekovi proizvode halucinacije vezujući se za ovaj receptor.

Ali psihodelici su u interakciji sa mnogo receptora, kaže Rafael Moliner, doktor neuroloških nauka sa Univerziteta u Helsinkiju i glavni autor rada. 

U novoj studiji, istraživači pokazuju da psihodelični lekovi imaju sličan mehanizam pomoću kojeg deluju kao i klasični antidepresivi, pre svega u vezivanju za receptore, ali i 1000 puta jače od klasičnih antidepresiva. Takođe su otkrili da su lekovi podstakli neurone pacova i miša da razviju povećan broj neuronskih veza.

Ovi nalazi sugerišu da psihodelici mogu imati antidepresivni efekat tako što deluju na receptore, čak i bez pokretanja receptora serotonina. Tako je Moliner tim miševima dao LSD zajedno sa jedinjenjem koje blokira vezivanje leka za receptor serotonina 2A, da vidi da li će to smanjiti ponašanje nalik depresiji bez izazivanja halucinacija.

Čuvari zlatnih standarda lečenja depresije

Ljude možete jednostavno da pitate da li je neko doživeo halucinacije, „ali kod miševa to nije tako lako“, kaže Moliner.

Njegov tim je iskoristio činjenicu da glodari na halucinogenoj drogi obično trzaju glavom kao da se otresu muve. Miševi kojima je dat LSD zajedno sa blokatorom serotonina 2A nisu trzali glavom. Ali se s druge strane pokazalo da lekovi i dalje imaju - antidepresivni efekat što je i bio cilj ovog istraživanja.

 Razume se da i dalje postoje oni koji upozoravaju da se studije o lečenju depresije na životinjama često ne prenose dobro na ljude i da efekat psihodelika u kliničkim ispitivanjima nije jasan i ima još puno nepoznanica.

„Stotine radova“ pronašle su obećavajuće mehanizme za lečenje antidepresivima kod miševa, „od kojih nijedan nije uspeo da razvije nove farmakološke lekove koji su bolji od zlatnih standarda lečenja depresije“, kaže Eiko Frid, klinički psiholog sa Univerziteta u Lajdenu.

Iako se čini da psihodelici zaista pomažu pacijentima da se osećaju bolje, nije moguće sakriti od pacijenata da li su uzeli psihodelik ili placebo, kaže Balaz Sigeti, istraživač psihodelika na Imperijal koledžu u Londonu. Ovo zamagljuje dokaze iz kliničkih ispitivanja.

Viši autor Iro Kastren, neurolog u Helsinkiju, ipak veruje da bi rad njegovog tima mogao da otvori obećavajuće puteve za antidepresive inspirisane psihodelikom.

Ali, „ovo će biti prilično dugo putovanje“, kaže Kastren. Čak i kada bi se takvi lekovi činili efikasnim kod životinja, bili bi potrebni opsežni testovi na ljudima da bi se potvrdilo da prepravljeni psihodelici ublažavaju depresiju i nisu halucinogeni.

"To nije nešto što će se dogoditi u narednih 5 godina", precizira Kastren.