Misterija gejzira vode na Saturnovom mesecu

Ispod debele, ledene kore Enkelada nalazi se veliki okean slane vode. Prethodne misije poput Kasinija su primetile vodu stotinama kilometara između pukotina – koje su naučnici nazvali „tigrovim prugama“ – na površini tog okeana. Sada znamo i da mlazevi nalik gejzirima, oslobađaju vodenu paru, organske hemikalije i čestice leda u svemir.

Ali novi prizor izbijanja vode koji je zapazio teleskop, pokazao je da se taj „oblak“ protezao na više od 9.000 kilometara, prema saopštenju Nase. Studija koja detaljno opisuje nalaz prihvaćena je za objavljivanje u časopisu Nature Astronomy.

„Kada sam u početku gledao podatke, mislio sam da moram da grešim. Bilo je tako šokantno otkriti vodeni oblak više od 20 puta veći od Meseca“, rekao je vodeći autor studije Džeronimo Viljanueva, naučnik u Nasinom centru za svemirske letove Godard u Grinbeltu u Merilendu. „Vodena masa u vidu paperjastog oblaka se proteže daleko izvan oblasti ispuštanja na južnom polu“, dodao je naučnik.

Enkelad je mali mesec, veliki je samo kao četiri odsto veličine Zemlje i prečnika 503,7 kilometara. Ali ima jedan od nekoliko intrigantnih okeanskih svetova u našem solarnom sistemu, gde naučnici misle da imaju najbolje šanse da pronađu život izvan Zemlje.

Iako je okean ispod ledenog plašta, mesečevo kamenito jezgro može da zagreje okean dovoljno da ga učini pogodnim za život.

Vebovo detaljno otkrivanje ovog vodenog oblaka otkrilo je dalje, da se vodena para ispušta iz Enkelada brzinom od oko 300 litara u sekundi — dovoljno da napuni olimpijski bazen za nekoliko sati, što bi na Zemlji trajalo više od dve nedelje koristeći baštensko crevo.

„Orbita Enkelada oko Saturna je relativno brza, samo 33 sata. Dok se okreće oko Saturna, ovaj mesec u suštini izbacuje vodu, ostavljajući za sobom oreol, koji liči na krofnu“, rekao je Viljanueva.

Saturnovo vodosnabdevanje

Organizovanje misija za detaljnije istraživanje Enkelada i otkrivanje dubine njegovog okeana je prioritet za astronome. Dve misije posvećene proučavanju Jupiterovog meseca Evropa, koji deli neke sličnosti sa Enkeladom, stići će u svet ledenog okeana početkom tridesetih godina 21. veka.

Saturnov mesec Titan, koji takođe ima poseban okean, istraživaće Nasina misija 2034. godine. U međuvremenu, Veb će nastaviti da posmatra Enkelad i prikuplja informacije koje bi mogle biti od pomoći za buduće misije.

„Trenutno, Džejms Veb pruža jedinstven način da se direktno izmeri to kako se voda razvija i menja tokom vremena u ogromnom oblaku Enkelada, a čak ćemo napraviti nova otkrića i saznati više o sastavu okeana u osnovi“, rekao je koautor studije Stefani Milam, naučnik u Nasinom centru za svemirske letove Godard i dodao: „Zahvaljujući Vebovoj osetljivosti i detaljnosti, i onome što smo naučili iz prethodnih misija, pred nama je potpuno novi prozor mogućnosti“.