Srpski naučnik Slobodan Davidović, dobitnik slovenačke nagrade Zlatna pčela

U konkurenciji od 12 kandidata iz Srbije, Nemačke, Ukrajine, Španije, Grčke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije naš projekat je prepoznat kao najbolji.

Srpski istraživač dr Slobodan Davidović, naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Univerziteta u Beogradu, dobio je najviše slovenačko državno priznanje u oblasti zaštite pčela. 

U Predsedničkoj palati Slovenije juče je dodeljena nagrada Zlatna pčela. Zlatna pčela je najviše nacionalno priznanje u oblasti promocije, očuvanja i istraživanja pčela i drugih oprašivača.

Ove godine su, među tri najbolje prijave ušli projekti, organizacije i/ili pojedinci koji su dali najznačajniji doprinos na polju istraživanja pčela i oprašivača u prethodnom periodu. U najužem izboru troje finalista našao se i projekat iz Srbije #SERBHIWE.

Slovenačko ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i prehrane objavilo je u decembru uslove kandidature za dodelu Zlatne pčele. Pristiglo je 12 prijava iz osam zemalja, i to tri iz Srbije, po dve iz Ukrajine i Nemačke i po jedna iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Španije i Grčke, saopšteno je iz kabineta predsednice Republike Slovenije Nataše Pirc Musar.

Među troje finalista, pored Davidovićevog tima, bili su i dugogodišnja direktorka Veterinarskog instituta u Grčkoj dr Fani Hatjina i mladi španski istraživač i autor višestruko nagrađivanog dokumentarnog filma o pčelama Pau Enrik Sera Marin.

Na kraju, komisija je jednoglasno izabrala Davidovića za pobednika, objasnila je ministarka poljoprivrede Irena Šinko.

Zašto je važan Davidovićev projekat 

Dr Slobodan Davidović je mladi istraživač iz oblasti populacione genetike i vođa projekta SERBHIWE. Njegov projekat istražuje genetičku varijabilnost gajenih i divljih društava medonosne pčele u Srbiji, a bio je finansiran u okviru Promis poziva za mlade istraživače Fonda za nauku Republike Srbije.

Molekularno-genetičke analize slobodnoživećih, divljih društava su pokazale da ona imaju veću genetičku raznovrsnost i heterogenost u odnosu na pčele iz košnica. Ovo ukazuje na potrebu promene pčelarske prakse gajenja medonosne pčele čime bi se na održiv način doprinelo poboljšanju njihove sposobnosti da odgovore na izazove sa kojima se trenutno suočavaju.

U obrazloženju odluke komisije i prema rečima slovenačke ministarke poljoprivrede, šumarstva i prehrane, Irene Šinko, Davidovićevo istraživanje veoma je važno jer pokazuje koliko je značajan genetički diverzitet slobodnoživećih medonosnih pčela.

Polazna osnova nacionalne strategije Srbije

Srpski tim je svojim istraživanjem otkrio da su divlje medonosne pčele genetski raznovrsnije i da imaju veću raznovrsnost u odnosu na domaće  medonosne pčele, naglasila je Šinko. Kako je dodala, ovaj projekat će biti i polazna osnova nacionalne strategije Srbije u pogledu očuvanja staništa i obnove divljih oprašivača u prirodi.

Davidović je na ceremoniji dodele zahvalio slovenačkoj komisiji koja je prepoznala istraživanje srpskog tima kao nešto što ima potencijal. 

„Nadam se da će zbog ove nagrade istraživanje postati prepoznatljivije istraživačima širom sveta i da će se promeniti naš pogled na divlje medonosne pčele i upravljanje pčelama i drugim oprašivačima“, poručio je ovogodišnji dobitnik Zlatne pčele.

Zlatna pčela je najviše nacionalno priznanje u oblasti promocije, očuvanja i istraživanja pčela i drugih oprašivača. Sistem dodele ove nagrade definisan je posebnim zakonom koji je usvojen u martu 2021. Ove godine nagrada je dodeljena po treći put. Prve dve nagrade pripale su Argentincu Lukasu Alehandru Garibaldiju i predsedniku Pčelarskog saveza Slovenije Boštjanu Noču.