Kako je jedna zgrada u epicentru razornog zemljotresa ostala netaknuta

Student Mustafa Tumer Tan je metodu ugljeničnih vlakana, koja je potpuno domaći projekat, izneo kao „tezu“, prof. dr Guneju Ozđebeu, koji ju je zatim, razvio i primenio na jednoj od zgrada.

Blok A-2 u opštini Antakja činila je jedna osmospratnica i dva solitera od 13 spratova od kojih je jedan potpuno uništen u zemljotresu, a drugi potpuno oštećen. Jedino zgrada koju su pre 14 godina ojačali karbonskim vlaknima profesori koji su tada radili na Tehničkom Univerzitetu Srednji istok, pre 14 godina, stoji netaknut.

Jedna od stanarki ovog bloka koja je sa dva sina napustila zgradu nepovređena u vestima se zahvalila profesorima, jer je zahvaljujući njima spaseno najmanje 50 ljudskih života.

„Od tada se molim za naše profesore. Zemlji su potrebni samo dobri graditelji i nastavnici“, rekla je ona.

Ispostavilo se da je Mustafa Tumer Tan, koji je u to vreme bio diplomirani student, izneo ideju kao tezu. Trenutno dekan Tehničkog fakulteta, prof. dr. Gunej Ozđebe je odmah formirao tim i razvio projekat.

Dobio je 50 hiljada evra finansijske podrške od Natoa i Nacionalnog instituta za nauku i tehnološka istraživanja. Danas se u Turskim medijima o ovoj zgradi govori kao o „čudu“ i svi se pitaju kako da dođu do tih karbonskih vlakana kako bi ojačali svoje kuće.

Gunej Hodža, jedan od inženjera sa Mašinskog fakulteta na kome je prof. dr Gunej Ozđebe dekan, navodi da su spremni da pomognu i izađu u susret svima koji žele da se ovaj metod široko koristi.

„Ne bežimo od odgovornosti. Dokazali smo da to možemo pre 15 godina, sa tadašnjom tehnologijom, i možemo ponovo. Mnogo smo govorili o tome u to vreme, ali niko nije obraćao pažnju. Da su tada tražili pomoć, za 15 godina obučili bismo 15 hiljada inženjera. Hajde da sada ne pravimo iste greške“, naglašava Hodža.

Trenutno po klasičnim metodama ojačavanje oštećenih zgrada i kuća u zemljotresu podrazumeva da stanari napuste svoje domove na najmanje osam do devet meseci, što je izuzetno teško, naročito za one porodice koje nemaju sredstava da iznajme privremeni smeštaj.

Međutim, tim profesora Ozđebea tvrdi da je ojačavanje zgrada karbononskim polimerima od 0,1 milimetara, koji su mnogo jači od čelika, moguće obaviti bez iseljavanja stanara. Profesor pokušava da pronađe finansijska sredstva, a njegov tim radi na tome danonoćno.

U oktobru 2008. godine, ova metoda je primenjena u bloku A-2 tako što je materijal od ugljeničnih vlakana postavljen na unutrašnje zidove zgrade dijagonalno. Zgrada je ojačana armirano-betonskim kontraforima sa spoljne strane i karbonskim vlaknima iznutra. Ceo postupak je izveden za oko pet do šest meseci, a stanari nisu napuštali svoje domove.

Profesor Ozđebe kaže da je ovaj posao 2008. koštao 50 do 60 hiljada dolara i skreće pažnju da će ta cifra biti skoro ista za zgradu od devet spratova i danas.