U pravim rukama statistika je koristan alat, ali problem je što ima toliko pogrešnih ruku

Neke jednostavne provere mogu pomoći da se pouzdani statistički podaci odvoje od neistine i zloupotrebe. Recimo, kada ministar tvrdi da je izdvajanje za obrazovanje u Engleskoj na najvišem nivou do sada, dok se s druge strane na sve strane zatvaraju škole zbog nedostatka sredstava. Ili Kina je najveći zagađivač životne sredine na svetu, jednom je objavio Donald Tramp. Ali, po glavi stanovnika, Saudijska Arabija je emitovala najveću količinu ugljen-dioksida u 2018, a Kina je bila na 13. mestu.

Šta je to sa statistikom što je čini darom s neba za ljude koji hoće da izmisle stvarnost? Podaci sa oreolom naučne tačnosti i poštenja se objavljuju – i što su precizniji, to je veća njihova prividna tačnost. Što je još veći problem, oni odaju prizvuk sigurnosti i daju nam nešto za šta možemo da se uhvatimo u ovom turbulentnom svetu. Malo ko je sklon i osposobljen da gleda dublje. Ali ako to uradimo, često ćemo naći mešavinu grubih laži i lukavstva – neodržive definicije, izmanipulisane procente, predviđanja koja su demantovana ili grube procene predstavljene kao izvesnosti.

Kompetentna, poštena statistika može da rasvetli neke suštinske istine. Statistički podaci mogu da otkriju društvenu nejednakost, da ukažu na to gde treba usmeriti resurse ili zakonsku regulativu, da naglasi preteće trendove ili da nam pomogne da procenimo učinak vlade.

Ali lažni brojevi diskredituju one koji daju pouzdane informacije. Šokantne brojke privlače našu pažnju, dok zanimljive pričice potiskuju prave, ali obične i dosadne podatke. Ako nas skepticizam navede da odbacimo sve statistike koje nam se nude, odbacićemo i istinite brojke što će nas ostaviti u potpunom mraku. Ali čak i pouzdana statistika retko prenosi celu istinu. Procene imaju granice greške; proseci ne odražavaju individualne razlike, a različiti pokazatelji pričaju različite priče.

Statistike koje tortu seku na različite načine pružaju savršenu priliku za polarizovane debate. Hugo Mersijer i Dan Sperber , naučnici koji je bave kognitivnim razvojem čoveka, tvrde da naša sposobnost rasuđivanja nije evoluirala toliko da bismo mogli da otkrijemo istinu. Kao društvene životinje, evoluirali smo tako da možemo drugima da opravdavamo svoje postupke i odluke, poboljšavajući tako komunikaciju i saradnju. Shodno tome, kako je pesnik Endrju Lang jednom rekao, ljudi koriste statistiku kao što pijanici koriste stubove ulične rasvete – za podršku, a ne da mu osvetle put.

Kako da otkrijemo manipulaciju

Suočeni sa argumentima potkrepljenim brojevima, moramo da izgradimo veštine kako bismo mogli da uočimo neistine, ali i da oštroumno čitamo prave statističke podatke – da učimo iz onoga što nam oni mogu reći, a da istovremeno budemo svesni njiovih ograničenja. Informacije su ključne za demokratiju, ali i naša sposobnost da ih procenimo i interpretiramo.

Zdrav razum bi trebalo da bude naša prva linija odbrane. Veoma precizni ili senzacionalni brojevi zahtevaju posebnu proveru. Finska je, prema izveštaju o sreći u svetu za 2019. godinu, najsrećnija zemlja na svetu, sa ocenom 7.769 od 10 (Britanija je prikupila 7.054). Da li je razumno meriti sreću cele nacije na tri decimale?

Izveštaj iz 2015. navodi da je 82 odsto odraslih u Sjedinjenim Državama imalo uredan seksualni život. Stvarno? Ispitanici verovatno nisu naročito iskreni u odgovorima na takva pitanja. U jednoj britanskoj studiji, 15 odsto ljudi je bilo spremno da izrazi svoje stavove o zakonu o monetarnoj kontroli i 11 odsto o zakonu o trgovini poljoprivrednim proizvodima, a nijedan od tih zakona nije postojao.

Ali šta je sa onim brojkama koje probijaju naš intuitivni štit? Ako su podaci dobijeni  anketom, trebalo bi da pitamo koliko je ljudi ispitano, koja tačno pitanja su im postavljena i kako je odabran uzorak. Dejli ekspres je 2015. objavio podatke iz navodno „najveće ankete u poslednjih 40 godina“ koja je pokazala da 80 odsto Britanaca želi da napusti Evropsku uniju.

Rezultati ove ankete dobijeni su tako što su dva poslanika Torijevaca i jedan parlamentarni kandidat šetali ulicama Northamptonšira i podelili 100.000 anketnih listića. Vraćeno im je samo 14.581. Ne samo da je malo verovatno da će uzorak predstavljati presek birača u Ujedinjenom Kraljevstvu, već je postojala i opasnost od pristrasnosti pri samom izboru ispitanika.

Takođe treba da budemo oprezni sa definicijama. „Broj testova na kovid 19“ mogao bi da se odnosi na one koji su izdati, korišćeni ili obrađeni u laboratorijama. Definicije mogu biti posebno problematične kada se porede podaci u različitim zemljama, kao na primer u određivanju indeksa sreće.

Pazite i na procente ukrašene pratećim nulama. Povećanje od 400% u odnosu na prethodnu godinu, kao i na promene maskirane u procente. Povećanje poreza sa 35% na 40,4% je povećanje od 15,4%, a ne 5,4% kako je jednom tvrdila američka administracija.

Konačno, dve brojke ne čine trend. „Ubistva vatrenim oružjem porasla su za dve trećine od 2013.“ upozorio je kanadski ministar unutrašnjih poslova 2018. godine, opravdavajući pooštravanje ograničenja na posedovanje oružja. Ali 2013. je bila zgodna godina za poređenje: imala je najnižu stopu smrtnih slučajeva od vatrenog oružja u istoriji. Izaberite bilo koju drugu godinu – čak i unazad do 1920. – i očigledan porast pucnjava na divljem zapadu nestaje.

Često se citira izjava Herberta Džordža Velsa da će statističko razmišljanje jednog dana biti neophodno kao i sposobnost čitanja i pisanja (mada je ovo parafraza njegove stvarne izjave). U takozvano doba postistine, taj dan je nesumnjivo stigao.