Kako je Žakarov razboj uticao na razvoj računara

Redak primerak Žakarovog razboja u Zbirci zanatskih mašina i alata čuva Muzej nauke i tehnike u Beogradu.

Osnovna logika kojom se Žakar vodio jeste da automatizuje proces tkanja i u tu svrhu izumeo je odgovarajuće tablice ili kartice koje su bušene prema određenom obrascu, tako da je mašina prateći ovaj obrazac meša određene boje ili uzorke tekstila kako bi se dobila određena šara, objašnjava Saša Šepec, viši kustos Muzeja nauke i tehnike.

„Tako gledano, to ne deluje kao neki naročiti pomak, ali tu vidimo početke automatizacije u proizvodnji, a kao što znamo, automatizacija je i danas jedan od glavnih interesa u domenu razvoja savremene industrije. Ovaj obrazac preuzima se polovinom 20. veka i postaje glavno sredstvo za upisivanje podataka u računare. Tako su stari, takozvani, mejn frejm računari, veliki računarski sistemi iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, koristili bušene kartice kako bi u računare unosili odgovarajuće podatke, programe ili podatke koje treba obrađivati“, dodaje Šepec.

Kartice su izašle iz upotrebe kod računara tek kasnije sa pojavom i razvojem magnetnih medija, traka, odnosno, onog što danas znamo kao hard diskove.

Razboja za Žakar tkanje i kod nas i u svetu sve je manje, a primerak iz zbirke Muzeja nauke i tehnike imao je namenu za proizvodnju specifičnih, finih tkanina.

„Razboj ‘žakar' tipa koji se nalazi u Muzeju nauke i tehnike služio je za tkanje svile. Svila postoji još od praistorije, ali ovaj tip tkačke mašine namenski je stvoren kako bi se omogućilo tkanje raznih motiva. Sama konstrukcija ove mašine omogućava da se fino svileno vlakno koristi za tkanje“, napominje kustos.

Popularizacija svile, duda i svilene bube uzajamno su povezani. Na teritoriji Srbije bilo je dosta fabrika koje su se bavile proizvodnjom svile, uglavnom u Vojvodini, dok danas u našoj zemlji postoji samo jedna manufaktura za proizvodnju damasta u Bezdanu.

„Mašina koja se nalazi u Muzeju nauke i tehnike je sa početka 20. veka. Ne znamo gde je ova tkačka mašina počela svoj život, mi smo je preuzeli sa Odseka za tkaninu Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu, a trenutno je pod restauratorsko-konzervatoskim radovima, sa idejom da studenti Fakulteta primenjene umetnosti dolaze u Muzej nauke i tehnike i rade na njoj, kao i da posetiocima približimo kako se na njoj radilo“, navodi Zoran Lević, viši kustos – konzervator i v. d. direktora Muzeja nauke i tehnike.

Sve manje je i majstora koji mogu ovakve razboje da održavaju. Kako bi ovaj primerak Žakarovog razboja bio osposobljen za upotrebu, u Muzeju nauke i tehnike u toku je njegova restauracija, a radove izvodi jedan od retkih restauratora ovih mašina u Beogradu.

'Žakar' glava se sastoji iz igala i platina, zatim karata na koje se kuca dezen. Prvo se nacrta dezen, pa se otkuca na ovoj mašini za bušenje karata, potom karte idu na ‘žakar' glavu ili lutku i diktiraju otvaranje zeva. Kakav će zev biti zavisi od karata. Kad se spoje osnova i potka dobije se tkanina, objašnjava majstor Živojin Vasić.

„Kada sam počeo radove na ovom razboju, prvo sam pregalirao kanape. Taj deo sadrži dva raporta koji daju dve slike, dok veći razboj može da izrađuje i više slika, odnosno, više raporata izrađuje više slika. Ovaj ručni razboj treba da bude u funkciji, bez obzira na to ko će raditi na njemu, bilo studenti ili neko iz muzeja. Moj zadatak je da osposobim razboj da može da radi“, naglašava Vasić.