Misija Artemis (2022): Prvi korak ka uspostavljanju kolonije na Mesecu

Letelica je bila bez posade, a u subotu, 11. decembra, se bezbedno spustila u okean. Tako se završila misija koja je potrajala 26 dana, a rezultat su neverovatni snimci Zemljinog satelita. „Orajon” je krenuo kući 6. decembra, i pri povratku je kapsula ušla u Zemljinu atmosferu dostigavši supersoničnu brzinu od 40.000 kilometara na čas. Morala je i da izdrži temperaturu od 2.800 stepeni Celzijusa.

Letelicu je u vrtoglavom spuštanju najpre usporila atmosfera, potom 11 padobrana, sve dok nije dostigla brzinu od oko 30 kilometara na sat – kada se i spustila u vodu.

Iz Nase ističu da je reč o istorijskom događaju, a sledeći korak je analiza podataka koje je letelica sakupila tokom putovanja kroz svemir.

„Orajon” u svemir nije odneo nijedan oblik života, ali je svojevrsni uspeh u misiji povratka na Mesec, što je jedan od većih ciljeva Nase.

Nakon povratka, iz Nase su saopštili da je misija oborila rekord imajući u vidu da je letelica prešla 2.253.081.600 kilometara oko Meseca.

Ipak, misiju, odnosno njen početak, obeležili su brojni problemi i nekoliko odlaganja lansiranja.

I na sam dan lansiranja, bilo je problema sa ventilom na jednom od rezervoara, ali je Nasa sa Floride iz centra „Kenedi” 16. novembra 2022. konačno lansirala najmoćniju raketu u istoriji koja je odnela kapsulu „orajon” na put oko Meseca.

Pre nego što su se odvojila od rakete, četiri motora RS-25 „progutala” su skoro 2,8 miliona litara goriva tokom poletanja i prve potisne faze leta.

Poletanje džinovske rakete bilo je planirano nešto posle sedam časova, ali je zbog problema raketa poletela sa oko 45 minuta zakašnjenja.

Ipak, najmoćnija raketa i nova letelica nisu razočarale, a zadovoljni inženjeri Nase su let i povratak opisali kratko: „Urađeno kao po udžbeniku”.

Načičkani problemi – od uragana do curenja goriva

Nasine ekipe u Kejp Kanaveralu su uspele u nameri lansiranja i početka misije, ali tek posle niza problema koji su trajali tokom 10 nedelja.

Osim uragana koju su protutnjali Floridom, kao što je „Nikol” i vetrova koji su dostizali brzinu i do 169 kilometara na čas, bilo je i tehničkih problema sa motorom i curenjem goriva.

Tako su odložena dva lansiranja – 29. avgusta i 3. septembra 2022, a i naknadni zakazani termini odlagani su zbog loših vremenskih uslova.

Misija „Artemis” za svoj primarni cilj ima da spusti ljude ponovo na Mesec, što se planira za 2025. godinu, u čemu Nasa želi da pretekne Kineze.

Krajem novembra Nasin „orajon” stiže do Meseca i dešava se bliski prelet na 130 kilometara od površine.

Bliski prelet se odigrao dok je kapsula bez posade preletela iza takozvane „tamne strane Meseca".

Zbog polusatnog prekida komunikacije, kontrolni centar u Hjustonu nije znao da li se uspešno upalio ključni motor sve dok kapsula nije ponovo ušla u polje komunikacije, na udaljenosti od 360.000 kilometara od Zemlje.

Krajnje granice izdržljivosti 

Tokom misije „orajon" je putovao do Zemljinog satelita udaljenog 386.000 kilometara šest dana, potom je prešao dodatnih 64.000 kilometara do takozvane „udaljene retrogradne orbite".

Inženjeri Nase kažu da su letelicu „gurnuli do krajnjih granica izdržljivosti" kako bi detaljno ispitali njene mogućnosti zbog ispitivanja sigurnosti budućih astronauta.

U letelici su, umesto ljudi, bile lutke sa čijih  senzora stručnjaci Nase očitavaju podatke i tako određuju dalje korake. „Helga" i „Zohar", kako su nazvane ove lutke, imale su po šest hiljada različitih instrumenata na sebi kako bi pratili šta se sve dešava tokom jednog takvog puta – napuštanja magnetosfere Zemlje, odlazak oko Meseca i povratak – pre svega u pogledu radijacije.

Uspešno obavljena misija je očigledno ohrabrila Nasine inženjere, te je već isporučen deo motora Space Launch Sistem za narednu misiju, i već polako sklapaju raketu za novi pohod na Mesec.