Читај ми!

Да ли смо ближи поновном повратку човека на Месец

Људи су последњи пут крочили на Месец пре 50 година, а уколико се планови стручњака реализују ускоро ћемо поновити тај подвиг. Мисија „Артемис 1“, која је недавно успшено окончана, прва је на том путу поновног повратка човека на површину Земљиног сателита.

После окончања мисије „Артемис 1“ свакако смо много ближи Месецу него што смо били пре тога, напомиње гост Јутарњег програма, Бранко Симоновић, популаризатор астрономије.

„У сваком случају, ова мисија је после свих проблема кроз које је прошла, ипак успешно извршила тај свој планирани лет, посебно завршни део, спуштање на Земљу, који је промакао јавности, а био је прилично захтеван и важан јер је требало испитати штит који има функцију да заштити капсулу 'Орион' да прође безбедно кроз атмосферу и 'пљусне', како се то каже, у океан“, објашњава Симоновић.

У летелици „Орион“, уместо људи, биле су лутке са чијих ће сензора стручњаци Насе очитавати податке и одредити даље кораке. „Хелга“ и „Зохар“, како су назване ове лутке, имале су по шест хиљада различитих инструмената на себи како би пратили шта се све дешава током једног таквог пута – напуштања магнетосфере Земље, одлазак далеко око Месеца и повратак – пре свега у погледу радијације, напомиње гост Јутарњег програма.

„Зохар је на себи имао и прслук за заштиту од зрачења, једно експериментално решење које би сада после анализе требало да покаже колико је била успешна и у коликој мери је то одговорило задатку. Од тога ће зависити још много тога у будућим плановима“, додаје Симоновић.

Већ 2025. године планирано је да мисија „Артемис 3“ поново спусти људе на површину Месеца. Пре тога, „Артемис 2“, која је предвиђена за 2024. године, током које је планирано да капсула „Орион“ уради све исто што и током мисије „Артемис 1“, само са људском посадом.

„Мисија 'Артемис 3' ће створити једну клицу, заметак будуће свемирске станице која би имала за циљ да буде свемирска лука како за истраживање Месеца, тако и да буде једна одскочна даска за потоње истраживање Сунчевог система, пре свега Марса. Мада постоје неки заговорници који тврде да то може да се изведе директно са Земље, без овог циркуса на Месецу“, наводи популаризатор астрономије.

Међутим, наглашава Симоновић, да ли ће се и колико боравити у тим планираним стаништима на Месецу, зависиће управо од тога да ли је човек способан да опстане у тако опасном, неприродном и страном окружењу, јер ће сервисирање боравка људи у таквим околностима бити бескрајно тешко, скупо и компликовано.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. децембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње