Pronađeni tragovi najstarijeg obroka u fosilu starom 550 miliona godina

Naučnici koji su analizirali drevne fosile edijakarijumske biote, oblika života koji su postojali pre između 538,8 i 635 miliona godina, kažu da oni predstavljaju najraniji dokaz hrane koju su konzumirale životinje.

Fosilni ostaci stvorenja nalik pužu poznatih pod imenom Kimberella sadrže jedinjenja koja sugerišu da su jeli alge i bakterije sa dna okeana.

To nije baš obilan obrok, ali jeste znak da je životinja imala usta i creva i da je varila hranu na isti način na koji to funkcioniše kod nekih savremenih beskičmenjaka.

Koautor studije objavljene u časopisu Current Biology, profesor Johen Broks, sa Australijskog nacionalnog univerziteta, rekao je da su fosili iz edijakarijuma, to jest poslednjeg perioda proterozoika, među najvažnijim fosilima u evoluciji jer je to prvi put da je „život postao veliki“: „Oni su najstariji veliki fosili koje možete videti svojim očima“.

Kimberella, simetrično stvorenje koje je moglo da se kreće, bila je napredna životinja za svoje vreme, sugerišu istraživači.

„Imati creva je veoma moderno. Sunđeri, korali i meduze (na primer), nemaju normalna creva koja prolaze kroz celo telo. Mogli smo da vidimo da je probavni trakt ove prastare životinje bio u stanju da aktivno preuzme molekul masti holesterola i odbaci druge molekule koje nije želeo“, objašnjava Broks.

Dickinsonia, najstariji životinjski fosil

Analizirajući fosile druge životinjske vrste (Dickinsonia), stručni tim otkrio je da je ovo drugo stvorenje manje napredno – bez usta i creva.

Broks je opisao ovu životinju kao rebrasti otirač koji se nalazi svuda po morskom dnu. Prema njegovim rečima, jedinke su rasle do 140 santimetara dužine i upijale hranu kroz kožu.

Fosile je 2018. sakupio vodeći autor studije, dr Ilja Bobrovski iz Nemačkog istraživačkog centra za geonauke „Potsdam“, sa litica u blizini Belog mora, na severozapadu Rusije.

Isti istraživači utvrdili su ranije da je Dickinsonia potvrđeno najstariji životinjski fosil, koji datira pre oko 550 miliona godina.

Prošle godine, studija objavljena u časopisu Nature sugerisala je da šare nalik mreži u uzorcima stena od pre 890 miliona godina podsećaju na mreže modernih sunđera, na osnovu čega bi se moglo zaključiti da su najraniji oblici života oko 300 miliona godina stariji nego što se verovalo.

Ovaj zaključak izazvao je oštru debatu među stručnjacima.

Broks je istakao da nova studija sugeriše da je edijakarijumska biota (skup svih oblika života koji su bili prisutni na Zemlji tokom edijakarijuma) „već sadržala neka od stvorenja koja su dovela do razvoja modernih životinja“.