Kako ptice mogu da utiču na lečenje depresije

Istraživanja sugerišu da bi posete mestima gde ima ptičjeg sveta, lekari mogli da propisuju kao terapiju, kako bi pacijentima poboljšali mentalno zdravlje, jer su analize utvrdile da slušanje, pa i gledanje ptica, pozitivno utiče na mentalno zdravlje.

Studija, koju su vodili stručnjaci sa Kraljevskog koledža u Londonu, otkrila je da svakodnevni susreti sa pticama podižu raspoloženje ljudi sa depresijom, kao i šire populacije. Istraživači su rekli da nalazi sugerišu da bi posete mestima sa bogatom florom uz veći broj ptica, kao što su parkovi i predeli oko reka, lekari mogli da propisuju za lečenje mentalnih problema.

Njihovi nalazi takođe ističu potrebu za boljom zaštitom životne sredine i poboljšanjem biodiverziteta u urbanim, prigradskim i ruralnim područjima kako bi se očuvala staništa ptica.

Studija, objavljena u časopisu Scientific Reports pratila je svakodnevne susrete 1.292 učesnika sa pticama prošle godine putem aplikacije za pametne telefone pod nazivom Urban Mind.

Tokom dve nedelje, učesnici, iz Velike Britanije, Evrope, SAD, Kine i Australije, bili su podstaknuti u nasumičnim intervalima da zabeleže kako se osećaju, uključujući to - da li su srećni ili pod stresom, dok su im drveće i ptice u blizini.

Istraživači su otkrili da su se prosečni rezultati stepena mentalnog zdravlja učesnika povećavali kada su bili u prilici da gledaju ili slušaju ptice, uključujući i one koji za dijagnozu imaju depresivna stanja.

Ovaj blagotvorni efekat počinje već tokom boravka u opisanom okruženju, a traje je i nakon susreta sa pticama i zelenilom, svedoče sami ispitanici.

Andrea Mešeli, profesor rane intervencije u mentalnom zdravlju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao je: „Moramo stvoriti i podržati okruženja, posebno urbana okruženja, u kojima je život ptica - karakteristika. Da biste imali zdravu populaciju ptica, potrebne su vam i biljke, potrebno je i drveće. Moramo da negujemo ceo ekosistem u našim gradovima".

On je dodao da je pozitivan efekat susreta sa pticama na osobe sa depresijom značajan jer utiče i na osobe koje imaju probleme psihičke prirode.

„Znamo da vežbanje čini da se svi osećaju bolje. Ali neverovatno je izazovno motivisati nekoga sa depresijom da vežba. S druge strane, kontakt sa pticama u prirodnom okruženju nešto što je, možda, izvodljivije", dodao je Mešeli.

Majkl Smit iz Nomad Projects, koji je zajedno sa stručnjacima sa koledža razvijao aplikaciju za pametne telefone za potrebe studije, rekao je da istraživanje takođe postavlja pitanja o vezi između nejednakosti u zdravlju i pristupa prirodi. Tako na primer, pojedina istraživanja pokazuju da je finansijski standard ljudi u vezi sa pristupom zelenim površinama u urbanim sredinama. Siromašnima je to omogućeno u manjem obimu.

Terapeutski kompleks

Nomad Projects je suosnivač Bethnal Nature Trust, koji je prošlog leta izgradio jezero za koje je Smit rekao da je „privuklo veliki broj vrsta i jedinki ptica".

„To je pravi terapeutski kompleks, biodiverzitet, bogat prostor unutar masivnog stambenog naselja između četiri saobraćajnice. Reč je o mestu gde ljudi masovno odlaze svakog dana samo da bi se opustili", objašnjava Smit.

Adrijan Tomas, autor Vodiča za pevanje ptica Kraljevskog društva za zaštitu ptica, rekao je da nalazima izveštaja nisu iznenađeni jer je većina ljudi svoju reakciju na ptičiju pesmu opisala - kao radost i sreću.

Dodao je: „Pesma ptica je nekada bila prirodna muzika dostupna svim ljudima i mislim da je ugrađena negde duboko u našu psihu. Povezuje se sa prolećem i obnovom i lepim vremenom koje dolazi, što je samo jedan od razloga zašto moramo da se potrudimo oko rešavanja krize u kojoj je priroda, i obezbedimo je za budućnost".