Problemi u funkcionisanju mozga nisu „zacementirani“ – struktura mu se može promeniti za šest nedelja

Antidepresivi, bihejvioralna terapija i elektro-terapija nisu podjednako funkcionalne i uspešne kod svih pacijenata koji pate od depresivnih poremećaja, ali naučnici u Nemačkoj tvrde da ovi tretmani imaju moć da promene moždane strukture. Koliko dugo te promene traju, ostaje da se utvrdi.  

Ljudi koji doživljavaju depresivna stanja često imaju problema da regulišu negativne emocije i svoje fiziološke reakcije na stres. U takvim teškim uslovima, uživanje čak i u najprijatnijim aktivnostima u životu može da se doživi kao nešto opterećujuće. 

U prošlosti, analize koje su uključivale snimanja mozga su otkrile da je ozbiljna depresija povezana sa promenama u zapremini sive materije (sastavljene od neuronskih tela) i bele materije (sastavljene od nervnih vlakana).

Takođe je povezana sa povećanjem aktivnosti amigdalnog dela mozga, što utiče na emocionalna iskustva; skupljanje hipokampusa, koji igra glavnu ulogu u dugoročnom učenju i pamćenju; i skupljanje bazalnih ganglija, što pomaže u procesuiranju emocija.

S druge strane, depresivni poremećaji koji su otporni na tretmane lečenja je obeležen promenama u bazalnim ganglijama i režnju koji obrađuje senzorne informacije.

Ako zaista postoji jaka veza između strukture ljudskog mozga i funkcije depresije, to bi moglo ozbiljno pomoći u poboljšanju dijagnoze i lečenja, smatraju istraživači

Danas se, međutim, istraživači ne slažu oko toga da li je ova veza konzistentna ili dovoljno čvrsta da se na nju oslone.

Grupa istraživaču u Nemačkoj smatra da ta veza jeste dovoljna kako bi se mogla primeniti u poboljšanju lečenja.

Njihova nova studija predstavljena je na 35. godišnjem Evropskom koledžu za neuropsihofarmakologiju u Beču. Nalazi sugerišu da su neke od strukturnih karakteristika mozga pronađene kod pacijenata sa depresivnim stanjima ublažene kada je lečenje antidepresivima bilo uspešno.

Pre nego što su počeli sa metodama za lečenje depresije, 109 pacijenata sa ovim problemom je išlo na skeniranje mozga magnetnom rezonancom.

Zatim su pacijenti lečeni ili elektro-terapijom, psihološkom terapijom ili antidepresivima, ili kombinacijom svih terapija.

Jača povezanost neurona posle svega šest nedelja 

Šest nedelja nakon prvog skeniranja magnetnom rezonancom, pacijentima je ponovo skeniran mozak. Rezultati „pre i posle" su zatim upoređeni sa građom i stanjem mozga 55 zdravih učesnika.

Na kraju, autori studije su otkrili da pacijenti sa najvećim poboljšanjima simptoma takođe pokazuju najviše strukturnih promena u mozgu. Posle šest nedelja, povezanost između neurona u određenim delovima njihovog mozga se povećala, a ovi efekti su bili nezavisni od izbora načina lečenja.

„Bili smo iznenađeni brzinom odgovora", kaže psihijatar Džonatan Repl sa Univerziteta u Frankfurtu.

„Nemamo objašnjenje kako se te promene dešavaju, niti zašto bi se one dešavale sa tako različitim oblicima lečenja", dodao je.

Tokom ispitivanja, istraživači su, kako navode, stekli utisak da je elektro-terapija dala najveći učinak. Ipak, ova metoda donosi i najviše neželjenih efekata, pa zato naučnici i dalje pokušavaju da pronađu najuspešniji režim tretmana.

Elektro-terapija funkcioniše tako što propušta električnu struju kroz pacijentov mozak dok je pod opštom anestezijom, a u studijama na miševima, čini se da terapija poboljšava komunikaciju između neurona u određenim delovima mozga. U stvari, istraživači sa Univerziteta „Džons Hopkins" nedavno su otkrili čak i nove moždane ćelije koje se razvijaju u hipokampusu miševa tretiranih ovom metodom.

Studije među ljudima su pokazale slične rezultate. U 2015. godini, na primer, otkriveno je da elektro-terapija „formira" moždane strukture nekih pacijenata sa depresivnim stanjima, preoblikujući neuronske veze u njihovom amigdalnom području i hipokampusu.

U međuvremenu, antidepresivi su povezani sa neuro-oporavkom u hipokampusu i prefrontalnom korteksu, a elektro-terapije su povezivane sa izmenjenom aktivacijom mozga u prefrontalnom korteksu i prekuneusu, što je povezano sa mentalnim slikama i pamćenjem.

Uprkos tome što su zasnovani na dokazima, ovi tretmani depresije nisu uvek jednako efikasni, niti obavezno dovode do istih nivoa strukturnih promena u mozgu kod svakog pacijenta.

Mozak je neverovatno složena struktura, a ljudske emocije su same po sebi prilično zamršene. Spajanje njih dvoje je neverovatno izazovan posao, ali to nije sprečilo naučnike poput Repla da pokušaju.

Psihijatar Erik Rue, koji nije bio uključen u ovu studiju, pohvaljuje Repla i njegove kolege zbog težine njihovog najnovijeg rada.

Kaže da studija još uvek treba da se ponavlja u nezavisnim uzorcima, ali da su rezultati „veoma u skladu sa našim trenutnim verovanjem da mozak ima mnogo više fleksibilnosti za prilagođavanje tokom (čak i kratkog) vremenskog perioda nego što se ranije mislilo."

„To znači da struktura mozga pacijenata sa ozbiljnom kliničkom depresijom nije tako fiksirana kao što smo mislili, i da možemo poboljšati strukturu mozga u kratkom vremenskom okviru, oko šest nedelja", objašnjava Rue.

„Ovo daje nadu pacijentima koji veruju da se ništa ne može promeniti i da moraju zauvek da žive sa bolešću, jer je ona ‘zacementirana' u njihov mozak", objasnio je.

Rad je predstavljen na 35. godišnjem Evropskom koledžu za neuropsihofarmakologiju u Beču.