Izgleda da je konačno rešena najveća misterija o dinosaurusima

Rani istraživači dinosaurusa su u početku pretpostavili da su ove životinje spore, glomazne i hladnokrvne poput savremenih gmizavaca na koje najviše liče – njihovi najbliži reptilski rođaci koji postoje danas su krokodili.

U skorije vreme, međutim, pojavili su se nagoveštaji da to nije tačno, prenosi Sajens alert.

Od metaboličkih tragova u ljusci jajeta, do osobine toplokrvnih životinja da mogu da izdrže hladne polarne uslove, sve je više dokaza da su dinosaurusi možda, ipak, bili toplokrvne životinje.

Neki od njih su, na kraju krajeva, direktni preci ptica koje imaju najrazvijenije metaboličke procese od svih živih bića.

Drugi su tvrdili da možda dinosaurusi nisu bili ni ektotermni (hladnokrvni) ni endotermni (toplokrvni) i da bi mogla postojati treća opcija. Mezoterme, poput današnjih kornjača, sagorevaju unutrašnju energiju da regulišu svoju telesnu temperaturu kao endoterme, ali ne na istom nivou i doslednosti kao sisari i ptice.

Nova metoda koju je razvila molekularni paleobiolog sa Univerziteta Jejl, Jasmina Vajman sada omogućava istraživačima da izračunaju metaboličku stopu kod dinosaurusa pomoću fosilnih ostataka.

„Metabolizam u stvari znači koliko efikasno pretvaramo kiseonik koji udišemo u hemijsku energiju koja pokreće naše telo“, objašnjava Vajmanova.

Taj proces konverzije čini nusproizvode koji u interakciji sa proteinima, šećerima i lipidima našeg tela formiraju hemijski stabilan otpad. Toplokrvnim životinjama je potreban jači metabolizam da bi proivodile energiju.

Teško je osloniti se na prethodne pokušaje da se dobiju metabolički indikatori iz podataka o tome na kojim temperaturama se formiraju minerali u tragovima u kostima, jer još uvek ne razumemo kako proces fosilizacije menja ove minerale. Ali stabilnost otpadnog proizvoda pri disanju omogućava da se pouzdano fosilizira.

Koristeći butne kosti 55 različitih životinja, uključujući dinosauruse, pterosauruse, plesiosauruse, moderne ptice, sisare i guštere, istraživači su tražili znake ovog molekularnog otpada.

Upoređujući količine otpada od disanja koje se nalazi u kostima kod ovih različitih još živih vrsta, Vajmanova i njene kolege su uspeli da razrade skalu otpada u odnosu na brzinu metabolizma. Zatim su ovo iskoristili da izračunaju metabolizam izumrlih životinja.

„Ovo je zaista uzbudljivo za nas kao paleontologe – pitanje da li su dinosaurusi bili toplokrvni ili hladnokrvni jedno je od najstarijih pitanja u paleontologiji, a sada mislimo da imamo konsenzus da je većina dinosaurusa bila toplokrvna“, kaže Jasmina Vajman.

Neki rodovi dinosaurusa, kao što su gušterasti Sauricijansi (Saurischians)– kojima pripadaju Triceratopsi i Stegosaurusi – imali su stope metabolizma slične hladnokrvnim gmizavcima koje poznajemo danas. Ali mnoge drugi rodovi su bili topliji.

Čak su i pterosaurusi bili toplokrvni, što sugeriše da je endotermija bila prisutna u njihovim ornithodiranim precima pre nego što su se pterosaurusi odvojili od svojih rođaka dinosaurusa. Čini se da je visoka endotermnost ptica veoma drevna osobina.

Ovi rezultati isključuju hipotezu da su ptice i sisari možda preživeli masovno izumiranje kasne krede zbog svoje toplokrvne prirode. Mnogi njihovi savremenici koji su uništeni takođe su delili ovu osobinu.

„Visoka metabolička stopa generalno se predlaže kao jedna od ključnih prednosti kada je u pitanju preživljavanje masovnih izumiranja i uspešno obnavljanje nakon toga“, ističe Vajmanova.

„Živimo u periodu šestog masovnog izumiranja, pa nam je važno da razumemo kako su moderne i izumrle životinje fiziološki reagovale na prethodne klimatske promene i ekološke perturbacije, tako da prošlost može da utiče na očuvanje biodiverziteta u sadašnjosti i da usmeri naše buduće akcije“, smatra Jasmin Vajman, paleobiolog sa Univerziteta Jejl.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.