Čovek koji je upoznao beskonačnost

Dubina matematike odražava dubinu ljudskog uma; svaka njena primena je tek samo dokaz koliko daleko možemo stići. Godfri Harold Hardi se ubrajao u retke koji su o matematici mogli duboko i dugo da razmišljaju.

Dok je razmišljao o apstraktnoj matematici i teoriji brojeva, nije ni maštao da će upravo oblast za koju se toliko interesovao i zalagao biti jednog dana vrlo primenljiva. Čak je jednom rekao da njegova postignuća nemaju ni najmanju praktičnu primenu. Međutim, njegove, tada apstraktne, ideje sada se i te kako koriste u računarskim naukama, posebno u oblasti zaštite podataka.

Rođen je 1877. godine u Engleskoj u porodici profesora. Otac je bio umetnik, a majka nastavnica na akademiji za nastavnike „Linkoln". Oboje su voleli matematiku. Rano su primetili da im je dete veoma bistro - u školi je bio izvanredan u svim predmetima, ali za razliku od ostalih poznatih matematičara, nije od ranog detinjstva imao izraženu strast za matematikom. Iako je sa samo dve godine napisao brojeve do hiljadu, u školi je želeo da bude najbolji u svemu. Bio je najbolji ali veoma povučen i stidljiv. Škola je za takvog dečaka u to vreme bila opasno mesto, najsigurnije se osećao na časovima. Kao najbolji u školi, dobio je stipendiju za Triniti koledž na Kembridžu, gde je počeo da ozbiljno proučava matematiku uz profesora Ogastusa Lava, za koga je kasnije tvrdio da mu je otvorio oči kada je matematika u pitanju, posebno u oblasti matematičke analize i teorije brojeva.

Poznat je njegov rad sa Litlvudom i Ramanudžanom, opisan u filmu o Ramanudžanu „Čovek koji je upoznao beskonačnost". Hardi je poznat i po eseju o estetici matematike Matematician Apology, koji je, smatra se, jedan od najboljih uvida u um matematičara napisan za laike. A koliko je bio zanimljiv njegov um, može se zaključiti iz nekih njegovih citata:

• Nijedan matematičar ne sme dozvoliti sebi da zaboravi da je matematika, više nego bila koja druga umetnost ili nauka, igra mladog čoveka.

• Nije vredno da čovek prve klase izrazi mišljenje većine. Po definiciji, puno je drugih koji će to uraditi.

• Matematičar, kao i slikar ili pesnik, pravi obrasce. Ako su njegovi obrasci trajniji od ostalih, to je zato što su stvoreni sa idejama.

Hardi je jednom rekao Bertrandu Raselu: „Kada bih mogao logički da dokažem da ćeš umreti za pet minuta, trebalo bi da mi bude žao što ćeš umreti, ali moja tuga bi bila ublažena zadovoljstvom dokaza". Rasel se složio sa Hardijem po pitanju zadovoljstva dokaza, što je i naveo u autobiografiji.