Igrice za „vežbanje mozga“ ne podstiču sposobnosti razmišljanja

Reč je o atraktivnoj ideji: igrajući nekoliko minuta dnevno digitalne igre koje se odnose na rešavanje problema, uparivanje i slično, ljudi mogu poboljšati mentalne sposobnosti kao što su rasuđivanje, pamćenje, kao i verbalne veštine. Međutim, da li te igre i ispunjavaju takva obećanja – predmet je rasprave već duže vreme.

U možda najvećem testu vezanom za ovu oblast, Bobi Stojanoski i njegove kolege sa Zapadnog univerziteta u Ontariju suprotstavili su više od hiljadu ljudi koji redovno koriste digitalne „trenažere" za mozak – sa oko 7.500 ljudi koji to ne rade. Pokazalo se da je vrlo mala razlika u rezultatima ovih grupa.

Istraživači su angažovali 8.563 volontera širom sveta preko kompanije "Cambridge Brain Sciences" sa sedištem u Torontu. Učesnici su popunili onlajn upitnik o svojim navikama u oblasti vežbanja mozga, kao i o tome šta misle o prednostima igranja takvih igrica, i koje su, ako ih ima, programe koristili. Oko 1.009 učesnika je izjavilo da je igralo ovaj tip igrica u proseku oko osam meseci, mada je bilo i onih koji su igrice koristili dve nedelje, ili čak više od pet godina. Volonteri su zatim popunili 12 kognitivnih testova kojima su se procenjivali pamćenje, rezonovanje i verbalne veštine. Pred njima su bili zadaci prostornog rezonovanja kao što su rotiranje objekata, zagonetke pronalaženja određenih obrazaca i strategijski izazovi.

Rezultati su pokazali da grupa koja je vežbala moždane sposobnosti igricama nije u proseku imala mentalnu prednost u odnosu na drugu grupu kada su u pitanju pamćenje, verbalne veštine i rasuđivanje. Čak i među najposvećenijima, koji su igrali ovaj tip igrica najmanje 18 meseci, nije zapaženo da su sposobnošću razmišljanja prevazišli ispitanike iz druge grupe.

„Kako god obradili podatke, nismo uspeli da pronađemo bilo kakav dokaz da je ovakav 'trening' mozga povezan sa kognitivnim sposobnostima", rekao je Stojanoski. Tim je analizirao učesnike prema različitim kriterijumima: starosti, vrsti igrica koje su koristili, obrazovanju, socioekonomskom statusu, međutim, slične kognitivne sposobnosti imali su volonteri i iz prve i iz druge grupe.

„Stvarni svet je možda najbolji 'trener' mozga", kaže Elizabet Stajn Morou sa Univerziteta u Ilinoisu. Mentalne sposobnosti se mogu razvijati i podsticati, ali ona preporučuje da se na tome radi u različitim situacijama iz stvarnog života: „Mnogo je efikasnije tako koristiti vreme, nego sedeti za računarom i rešavati male zadatke".