Problemi psihologije

Psihologija se sredinom 20. veka suočila sa problemom: kako da – u trenutku kada se razvija sve više egzaktnih nauka – svoje rezultate egzaktno predstavi i valorizuje, poput matematičkih jednačina.

Tragalo se za statističkim obrascem koji bi bio zadovoljavajući. Izražavanje rezultata i dostignuća u psihologiji na osnovu statističkih obrazaca bilo je, zapravo, preveliko breme. S druge strane, uticaj matematičkih izraza bivao je sve veći, pa se krenulo u tom pravcu.

Psiholozi, pisci, izdavači usaglasili su se oko jednog izraza, a to je – „statistički značajno". U to su uračunali samo jedan broj iz eksperimentalnih istraživanja – a to je P vrednost (engl. probability value). Ideja je prihvaćena i uskoro su istraživači predstavljali radove koji su bili statistički značajni. I, nažalost, nastavljeno je sa objavljivanjem samo onih članaka koji su imali tu potvrdu.

To je motivisalo urednika i izdavača Džefrija Loftusa sa Univerziteta u Vašingtonu da u periodu od 1993. do 1997. godine da podstrek mladim psiholozima i usmeri ih na objavljivanje naučnih radova koji nemaju samo statističku osnovu.

Prema njegovim rečima, „statistički značajno" ukazuje samo na to šta, na primer, svet nije, ali ne i – šta svet jeste. U svemu tome ne otkriva se suština.

Upravo to svođenje svih nauka na matematički jezik i svođenje svih rezultata na formule, jeste ono zbog čega su filozofi i brojni naučnici, pre svega društvenih nauka, ukazivali da ukoliko nauka ide samo matematičkim putem – ne ide u dobrom pravcu.

Sva dešavanja, zbivanja i osećanja ne možemo izraziti formulama. To je suština i naučna činjenica.