Za „vaskrsavanje“ izumrlog runastog mamuta sakupljeno 15 miliona dolara

Mogućnost da mamuti ponovo postoje i da budu vraćeni u divljinu bila je predmet rasprava u naučnim krugovima pre više od jedne decenije, ali istraživači su upravo najavili nova sredstva uz koja bi taj san mogao da im se ostvari, piše Gardijan.

Na raspolaganju bi mogli da imaju 15.000.000 dolara koje je prikupila kompanija za bionauku i genetiku „Kolosal“, čiji su suosnivači Ben Lam, tehnološki i softverski preduzetnik, i Džordž Čerč, profesor genetike na Harvardskoj medicinskoj školi koji je bio pionir na polju novih pristupa menjanju gena.

Naučnici će prvo biti fokusirani na stvaranje hibrida slona i mamuta, što bi podrazumevalo da u laboratoriji naprave embrione koji nose DNK mamuta.

Početna tačka projekta uključuje uzimanje ćelija kože azijskih slonova, kojima preti izumiranje, i njihovo reprogramiranje u matične ćelije koje nose DNK mamuta.

Određeni geni koji su odgovorni za dlaku mamuta, naslage masti koje služe kao izolacija i druge osobine nastale kao rezultat adaptacije na hladnu klimu identifikovani su analizom genoma mamuta iz jedinki izvađenih iz večnog leda sa onima iz srodnih azijskih slonova.

Mladunci hibrida mamuta i slona za šest godina 

Ove embrione bi potom nosile surogat majke ili bi se razvijali u veštačkim matericama. Ako sve bude išlo po planu, a prepreka ima i nimalo nisu beznačajne, istraživači se nadaju da će dobiti prve mladunce za šest godina.

„Naš cilj je da napravimo slona otpornog na hladnoću, a uz to će izgledati i ponašati se kao mamut. Ne pokušavamo bilo koga da prevarimo, već ovo radimo zato što želimo životinju funkcionalno ekvivalentnu mamutu, koja će uživati na minus 40 stepeni Celzijusa, i raditi sve ono što rade slonovi i mamuti, kao što je obaranje drveća“, rekao je Čerč.

Projekat je definisan kao pokušaj da se pomogne očuvanju azijskih slonova tako što će ih opremiti osobinama koje im omogućavaju da napreduju u ogromnim delovima Arktika poznatim kao stepa mamuta.

Sudar prošlosti i budućnosti: mamuti protiv klimatskih promena 

Naučnici takođe veruju da bi uvođenje krda hibridnih slonova-mamuta u arktičku tundru moglo pomoći u obnavljanju oštećenog staništa, kao i u borbi protiv nekih uticaja klimatskih promena. Na primer, obaranjem drveća, ove velike životinje mogle bi da pomognu u obnavljanju nekadašnjih arktičkih travnjaka.

S druge strane, nisu svi naučnici ubeđeni da je stvaranje životinja sličnih mamutu u laboratoriji najefikasniji način za obnavljanje tundre.

„Moje lično mišljenje je da dato obrazloženje – ideja da biste mogli da koristite mamute za geoinženjering arktičkog područja, nije izvodljiva“, rekla je dr Viktorija Heridž, evolucioni biolog.

Prema njenim rečima, obim ovog eksperimenta je ogroman: „Govorimo o stotinama hiljada mamuta kojima je potrebno 22 meseca da zatrudne i 30 godina da odrastu do zrelosti“.

Ben Lam, međutim, ističe da cilj nije samo da se mamuti vrate, već da se vrate krda koja mogu da se ukrštaju i koja su uspešno integrisana u arktičku regiju.

Da li bi azijski slonovi hteli da se mešaju i razmnožavaju sa hibridima, za sada nije poznato.

„Možda ćemo morati malo da ih obrijemo“, rekao je Čerč aludirajući na runo koje će hibridi naslediti od mamuta.