Dva tipa narcisa – nijedan nije cvećka

 U članku objavljenom u Personality and Social Psychology Bulletin detaljno se govori o vrstama narcisa i o tome šta ih motiviše.

U starogrčkoj mitologiji, Narcis je bio sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope. Bio je poznat po svojoj izvanrednoj lepoti. Jednog dana, dok se šetao po šumi, prelepa nimfa Eho ga je ugledala i zaljubila se. Međutim, on ju je odbio i ostavio slomljenog srca.

Nemeza, boginja osvete, rešila je da kazni Narcisa, te je udesila da on jednog dana zastane na izvoru i u vodi ugleda sopstveni lik. Narcis se zaljubio u svoj odraz. Nije mogao da se od njega odvoji, ali ni da ostvari svoju ljubav, te je umro od čežnje i patnje.
Mit o Narcisu nas upozorava na opasnosti koje donose preterano samoljublje, obuzetost sobom i nedostatak saosećanja za druge. Ta priča je imala veliki uticaj na zapadnu kulturu, umetnost i književnost.

Narcisizam je takođe popularna tema u psihologiji. Prvi koji je narcisizam nazvao psihološkim poremećajem bio je engleski lekar Hevlok Elis krajem 19. veka. Zigmund Frojd je smatrao da je narcisizam normalna faza u razvoju deteta, ali je isticao da može postati poremećaj ukoliko se ne prevaziđe u pubertetu.

U modernoj psihologiji narcisoidnost se obično razume kao odlika ličnosti i nalazi se na spektru. Neki ljudi su više narcisoidni, neki manje. Narcisoidnost najčešće podrazumeva preuveličano viđenje sebe, osećanje nadmoći i posedovanja više prava od drugih, kao i manjak brige za druge. Ovakav opis narcisa je uobičajen, ali nije jedini.

Grandiozni ili ranjivi?

U našem istraživanju proučavali smo dve vrste narcisoidnosti: grandioznu i ranjivu. Grandiozni narcisi su arogantni, dominantni, smeli i ekstrovertni. Ostavljaju utisak ljudi koji imaju visoko mišljenje o sebi i osećaju zadovoljstvo i sigurnost povodom svog života.

S druge strane, ranjivi narcisi su povučeni, neurotični i vidljivo nesigurni. Obično imaju loše mišljenje o sebi, preterano su osetljivi i često se osećaju anksiozno ili depresivno. Ipak, te dve vrste narcisa imaju nešto zajedničko. U oba slučaja, oni su sebični, smatraju da zaslužuju posebno ophođenje i privilegije i imaju problem s uspostavljanjem zdravih međuljudskih odnosa.

Dva tipa narcisa se mogu razlikovati po tome kako se ponašaju u društvu. Grandiozni narcisi su društveno prilagođeni. Oni su dominantni i šarmantni. Ranjivi narcisi, s druge strane, imaju manje društvenih veština. Obično su stidljivi i anksiozni u društvu. Takođe, dok su grandiozni narcisi direktni i deluju samopouzdano u ostvarivanju svojih ciljeva, nastojeći da postignu što veći uspeh, ranjivi narcisi su bojažljivi i defanzivni, plaše se neuspeha i nastoje da ga izbegnu.

U ovom istraživanju sagledali smo društvene motive koji prate te dve vrste narcisoidnosti. Konkretno, proučavali smo njihove težnje ka ostvarivanju socijalnog statusa i inkluzije.

Socijalni status podrazumeva da vas drugi cene i poštuju. Podrazumeva i to da se izdvajate iz gomile i da ste viđeni kao neko ko je važan u društvenom poretku. S druge strane, društvena inkluzija znači da vas drugi vole i prihvataju i da ste dobro uklopljeni i prilagođeni zajednici.

Ima osoba koje teže i statusu i ka tome da budu prihvaćeni, ali i onih koje ne teže nijednom; mnoge imaju samo jedan od ta dva motiva. Na primer, u televizijskoj seriji Simpsonovi lik gospodina Bernsa ima visok status, ali nije voljen i prihvaćen, dok Homer Simpson jeste voljen i prihvaćen, ali nema visok status.

Sprovedeno istraživanje obuhvatilo je 676 odraslih ispitanika iz Sjedinjenih Američkih Država. Određeni su nivoi grandiozne i ranjive narcisoidnosti ispitanika, stepen u kom su težili ka statusu ili društvenoj uklopljenosti, kao i stepen u kom su smatrali da su ostvarili svoje ciljeve.

Otkriveno je da i grandiozni i ranjivi narcisi žele socijalni status. Razlika je u tome što grandiozna vrsta smatra sebe uspešnom u postizanju tog cilja, dok oni koji su bliži ranjivom tipu veruju da nemaju status koji zaslužuju.

Grandiozni narcisi smatraju da nisu uspešni u socijalnoj inkluziji, ali i ne streme ka njoj. S druge strane, ranjivi narcisi streme ka socijalnoj inkluziji, ali ni oni ne smatraju da su uspešni u tome. Drugim rečima, grandiozni narcisi osećaju da su postigli svoje društvene ciljeve, za razliku od ranjivih.

Obe vrste narcisa čeznu za poštovanjem i divljenjem drugih. Ali, dok jedna vrsta narcisa naizgled vlada scenom poput zvezda koje pobedonosno osvajaju pažnju publike, druga ne uspeva da napravi proboj na tu scenu, poput glumca koji samo dobija epizodne uloge, a ogorčeno čezne za aplauzom i oduševljenjem.