Pronađen čudesni prsten u drevnom grobu u Nemačkoj

Prelepi spiralni prsten pronađen je u okrugu Tubingen, i veruje se da je to najstariji zlatni predmet  ikada otkriven u tom regionu.

Uprkos tome što je udaljen više od 1.000 kilometara, analiza sugeriše da je nakit izrađen u Kornvolu. 

Arheolozi kažu da je ovo „neobično rani dokaz" dalekosežne trgovine luksuznim predmetima u Evropi iz ranog bronzanog doba.

Prsten su otkrili istraživači sa Instituta za praistoriju i srednjovekovnu arheologiju Univerziteta u Tibingenu u jesen 2020. godine.

Tokom iskopavanja, u blizini Amerbuh-Rojsten, stručnjaci su otkrili da je žena sahranjena između oko 1850. i 1700. godine pre nove ere u položaju fetusa, i da je bila okrenuta prema jugu.

Ova vrsta sahranjivanja je tipična za kasni neolitski period u Centralnoj Evropi.

U novoj studiji, istraživači, predvođeni Rejkom Krasom, napisali su da grob liči na one iz bronzanog doba na obližnjem platou i očigledno je povezan sa naseljem na brdu u Kirhbergu.

Jedini predmet otkriven u grobu bio je spiralni prsten, pronađen pored ostataka žene.

Tim naučnika veruje da je to možda ukras za kosu, i kažu da upravo ovaj predmet ukazuje da je žena imala visok socijalni status.

Analiza prstena otkrila je da pored zlata, sadrži oko 20 procenata srebra, manje od dva procenta bakra i tragove platine i kalaja.

Ti tragovi ukazuju na upotrebu legure zlata koja se prirodno javlja, najverovatnije iz takozvanih aluvijalnih naslaga dobijenih  iz reka, smatraju istraživači.

Ovaj sastav naročito nagoveštava da je prsten možda izrađen u Kornvolu, jer se ovakva vrsta materijala može naći u tamošnjoj reci Karnon.

Iako su stariji nalazi zlata i plemenitih metala u Evropi gotovo isključivo poreklom iz naslaga u jugoistočnoj Evropi, ovo je jedan od prvih predmeta sa jasnom vezom sa severozapadnom Evropom.

Tim otkriće smatra dokazom da su zapadne kulturne grupe stekle sve veći uticaj na centralnu Evropu u prvoj polovini drugog milenijuma pre nove ere.