Novi model studiranja

Profesora Nenada Zrnića, prorektora za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu i rukovodioca nedavno završenog trogodišnjeg „Erazmus plus“ projekta Dual edu – koji je imao za cilj uvođenje dualnog akademskog obrazovanja u Srbiju – za portal RTS-a pitali smo šta to konkretno znači za buduće akademce.

Dualne studije se po svojim ciljevima ne razlikuju od tradicionalnih studija, dakle student u svakom slučaju treba da savlada ono što je definisano ishodima učenja, ali za razliku od akademskih i strukovnih studija, kod dualnih studija jedan deo učenja ostvaruje se kroz rad kod poslodavca koji ima sklopljen ugovor sa visokoškolskom ustanovom. Premda će tzv. dualni student imati nešto manji udeo teorijskih predmeta u odnosu na klasično studiranje, on će učeći kroz rad steći mnogobrojne praktične veštine, upoznaće sistem funkcionisanja kompanije iznutra, uključujući prava i obaveze zaposlenih, tako da će u potpunosti biti pripremljen za prvo zaposlenje i bez uobičajenog vremena privikavanja. Očekujemo da će se dualni student odmah zaposliti. Uostalom, to su podaci iz mnogobrojnih zemalja koje imaju dualno obrazovanje u visokom obrazovanju.

Šta će pisati u diplomi studenta po završetku dualnih studija? Po čemu se dualne studije razlikuju od strukovnih?

Što se tiče dodatka diplomi, on još nema konačan izgled, ali u njoj će svakako morati da bude naznačeno koje je predmete student položio na tradicionalan način, a koje učeći kroz rad kod poslodavca. Naime, do sada su od strane KAPK (Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta) i NAT-a (Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju) usvojeni standardi za akreditaciju dualnih strukovnih studija, ali očekujem da posle dodatnih razjašnjenja budu usvojeni i za akademske studije.

Zakon o dualnim studijama usvojen krajem 2019. ne nameće obavezu visokoškolskim ustanovama da ga implementiraju. Koliko je interesovanje za ovaj vid studiranja? Koji fakulteti su sve već pripremili za ovakve studijske programe?

Prema informacijama koje imam, više akademija, odnosno visokih strukovnih škola zainteresovano je da započne upis studenata na dualne studije. Zaslugu za to imaju i poslodavci, inicijalno inostrane kompanije, ali u poslednje vreme sve više i domaće firme, koje se obraćaju s takvim zahtevima Privrednoj komori Srbije. S druge strane, interesuju se i budući studenti, mnogi nestrpljivo očekuju da upišu dualne studije i time naprave balans između želje i potrebe da nastave sa školovanjem i da što pre započnu radnu karijeru. Jedan od motiva za dualno studiranje je verovatno i obaveza koju Zakon nameće poslodavcu da studentu isplaćuje zaradu.

Vredelo bi napomenuti i da se neki od fakulteta koji izvode akademske studije interesuju za dualne studije, odnosno da već sada, i bez formalnog započinjanja dualnih studija, u nekim svojim studijskim programima imaju elemente dualnog. Dobar primer je studijski program master studija Industrija 4.0 koji zajednički realizuju Mašinski i Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Nedavno su na Mašinskom fakultetu boravili predstavnici kompanije „Sloboda“ iz Čačka i oni su kao deo namenske industrije Srbije, takođe podržali takve inicijative, koje, između ostalog, doprinose bliskom povezivanju VŠU i privrede. Uostalom, saradnja sa privredom i jeste jedna od najbitnijih stavki treće misije univerziteta.

U kom pravcu vidite dalji razvoj i prilagođavanje visokoobrazovnih sistema sve bržim tehnološkim promenama?

Naravno da se studijski programi moraju ubrzano prilagođavati tehnološkim promenama, koje se pak mnogo brže dešavaju nego pre par desetina godina. Jedna od prednosti dualnih studija jeste da student u firmi može da vidi savremene procese i tendencije u industriji, a sama ta činjenica sprečava njegovog profesora na fakultetu da se sramoti time što će predavati davno prevaziđene tehnologije. S druge strane, tendencija i u svetu i kod nas je implementacija, odnosno izučavanje IKT u studijskim programima, studije vezane za digitalizaciju, odnosno industriju 4.0 i slično. To je jako dobro i u tome pratimo svet. Na kraju bih rekao da uz sva osavremenjivanja ne smemo da zapostavimo fundamentalna znanja koja pružamo studentima. Sećam se, svojevremeno, kada se Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu borio za dobijanje nemačke akreditacije od strane ASIIN (uspešno okončano, akreditacija i danas validna), da je bio pohvaljen od nemačke komisije koja je boravila u Beogradu zbog izuzetnog teorijskog – bazičnog znanja koje su dobijali studenti na osnovnim akademskim studijama. Bez tog bazičnog znanja, samo sa poznavanjem IT i odgovarajućih softvera, imaćemo u budućnosti greške koje mogu mnogo ljudi koštati života. Dakle, savremena tehnologija svakako da i pod obavezno, ali nikako nauštrb fundamentalnog inženjerskog znanja i razmišljanja.