Vazduh zagađen fosilnim gorivom odnosi jedan od pet života

Otkriće, zasnovano na novim modelima istraživanja koji koriste atmosfersku hemiju, značajno je povećalo prethodne procene smrtnih slučajeva povezanih sa sitnim česticama sagorelog ugljenika, koji se talože u mekom plućnom tkivu i uzrokuju respiratorne bolesti, izazivaju napade astme.

„Naša studija dodaje sve većem broju dokaza da je zagađenje vazduha usled stalne zavisnosti od fosilnih goriva štetno za globalno zdravlje", kaže Elis Marejs, vanredni profesor na univerzitetskom koledžu u Londonu, koji je i koautor istraživanja.

Takođe ističe, da se ne možemo zbog svoje savesti i dalje da se oslanjamo na fosilna goriva, kada znamo da postoje tako ozbiljni efekti na zdravlje. Treba potražiti čistije alternative.

Efekti zagađenja vazduha suočavaju sa novom naučnom i pravnom kontrolom. U decembru je u Velikoj Britaniji utvrđeno da je zagađenje vazduha krivo za fatalni napad astme kod devetogodišnje devojčice. 

Studija, sprovedena sa britanskim istraživačima sa Univerziteta u Birmingemu, Univerziteta u Lesteru i Univerzitetskog koledža u Londonu, verovatno će pojačati pozive na brzi prelazak sa fosilnih goriva, ukazujući na očuvanje globalne klime i dati prioritet obnovljivoj električnoj energiji i električnim vozilima.

„Zdravstveni dobici koje možemo postići uklanjanjem fosilnih goriva dvostruko su veći nego što smo mislili",istakao je Aron Bernštajn, direktor Harvardskog centra za klimu, zdravlje i globalno okruženje javnog zdravlja.

Ranije procene opasnih čestica u vazduhu, poznate kao PM2,5, oslanjale su se na satelitska i površinska posmatranja, da bi se generisao globalni prosek.

Nova istraživanja 

U novom istraživanju je korišćen trodimenzionalni model atmosferske hemije nazvan „GEOS-Hem", koji je naučnicima omogućio da ceo svet stavljaju u „kutije", od 50 do 60 kilometara i ispituju zagađenje nivoa u svakoj oblasti.

Iz tih podataka su istraživači procenili emisije štetnih gasova, uključujući električnu energiju, tešku industriju, brodarstvo, avione i kopneni transport.

Zatim su simulirali kako su ti aerosoli reagovali na vremenske prilike koristeći Nasine podatke za modeliranje i asimilaciju, koje su uporedili podatke iz 2018. Sa podacima iz 2012. da bi objasnili načine na koje ciklični „El Ninjo" obrasci zagrevanja pojačavaju zagađenje u 2018. godini.

Nakon što su precizno odredili koncentracije PM2,5 koje generišu fosilna goriva u svakoj kutiji na globalnoj mreži, naučnici su uporedili nalaze sa postojećim epidemiološkim studijama i razvili nove modele procene rizika koji eksplicitno povezuju koncentracije zagađivača vazduha od fosilnih goriva sa lokalnim zdravstvenim ishodima. 

Novi model pokazao je mnogo veće stope smrtnosti od dugotrajnog izlaganja zagađenju fosilnim gorivima, čak i na nižim nivoima.

„Često kada razgovaramo o opasnostima sagorevanja fosilnih goriva i klimatskim promenama, previdimo uticaj zagađivača na zdravlje, koje emituju gasovi sa efektom staklene bašte. Nadamo se da kvantifikujući zdravstvene posledice sagorevanja fosilnih goriva, možemo poslati jasnu poruku kreatorima politike i zainteresovanim stranama o prednostima prelaska na alternativne izvore energije", rekao je Džoel Švarc, profesor ekološke epidemiologije na Harvardu.