Ledeni breg u koji su uprte oči naučnika širom sveta

Naučnici su zabrinuti što se ledeni breg A-68A približio podvodnom „temelju“ ostrva – području gde je voda relativno plitka, čak manje od 200 metara. 

Procenjuje se da je deo ledenog brega koji se nalazi ispod površine upravo toliki, što znači da ima potencijal da zakači morsko dno i postane „prizemljen“. 

S druge strane, biolozi se brinu zbog potencijalnih efekata ledenog brega na divlje životinje ostrva Južna Džordžija, jer će u tom slučaju pingvinima biti ograničen pristup hrani.

Početkom novembra 2020. godine, ogromni ledeni blok plutao je oko 500 kilometara od obale. Pet nedelja kasnije, gigantska santa primakla se na manje od 100 kilometara od obale, što se može videti na fotografiji koju je snimio sistem Visible Infrared Imaging Radiometer Suite (VIIRS) satelita Suomi NPP 14. decembra.

Poslednjih dana primećeno je da se A-68A okretao u smeru kazaljke na satu što je jedan špic brega pomerilo preko podvodne baze ostrva.

Klaus Štribing, naučnik iz Međunarodne grupe za mapiranje leda (IICWG), smatra da se ledeni breg možda već usidrio. Prema njegovim rečima, od 13. decembra deo ogromne sante leda nalazi se u oblasti gde je dubina tek 76 metara. 

To, ipak, ne mora da bude zauvek, jer je A-68A na trenutnoj poziciji izložen složenim okeanskim strujama koje breg mogu vratiti na pučinu ili pak poterati oko ostrva.

Štribing za praćenje ledenog brega koristi radarske slike koje šalje satelit Evropske svemirske agencije Sentinel-1 od momenta kada se A-68A odvojio od ledene police Antarktika Larsen C u julu 2017. 

Kretanje za koje naučnici pokušavaju da pronađu pravilnosti

U radu predstavljenom na virtuelnom sastanku IICWG-a 2020. godine, istakao je neke od pojedinosti putovanja brega A-68A. Na primer, breg je tri puta menjao smer rotacije – iz onog suprotnom kretanju kazaljke na satu, prešao je u kretanje u smeru kazaljke na satu, a zatim se vratio na suprotan smer. 

Povremeno bi se breg kretao brzo, a nekad bi se potpuno zaustavio, nekad je plutao pravo napred, a drugi put bi se kretao u krugovima.

Kroz istoriju praćenja santi leda, pokazalo se da one putuju složenim rutama kada se kreću prema severu – od Južnog okeana do toplijih voda južnog Atlantika.

Dejvid Long, ekspert za polarni led, primetio je sličnosti između putovanja A-68A i ledenog brega A-43B. Godine 2004. taj ledeni breg zastao je nekoliko meseci na sličnom mestu kao A-68A pre nego što je na kraju zaplovio oko ostrva.

Štribing smatra da bi detaljno proučavanje kretanja A-68A moglo pomoći naučnicima da saznaju više o dinamici okeana u regionu, dok bi istovremeno poboljšali modele velikih i malih putanja ledenih bregova.

To je izuzetno važno jer su masivne sante leda, ali i manji komadi koji se od njih odvajaju, posebno opasni kada uplove u glavne brodske rute u tom delu planete.