Mlečni put okružuje disk u kome se krije materija od koje nastaju zvezde

Galaksija je obavijena prstenom vrelih gasova koji se neprestano dopunjuje kako se zvezde rađaju i umiru, kažu naučnici. Unutar tog diska se možda nalazi ta osnovna materija koja nedostaje još od nastanka svemira, pretpostavljaju istraživači.

Nova otkrića zasnivaju se na podacima koje je zabeležio „Halosat“, mini-satelit čiju je izradu finansiralo Nasino Odeljenje za astrofiziku, a izgradio Univerzitet u Ajovi. Otkrića koja je zabeležio ovaj satelit, objavljena su u časopisu Nejčr astronomi, prenosi Independent.

Ovaj vreli disk naziva se „cirkulargalaktički medijum“ – CGM i učestvovao je u nastanku Mlečnog pute pre oko 10 milijardi godina. Istraživači su izgradili svemirsku letelicu koja bi tragala za iks-zracima koje emituje CGM, u nameri da bolje prouče njegovo ponašanje i oblik.

Sve galaksije imaju svoj CGM, a razumevanje njihovog delovanja ključno je za objašnjenje ne samo kako su galaksije nastale već i kako bi mogle postati prometna mešavina zvezda, planeta i drugih objekata u kojima danas živimo.

„Tamo gde se u Mlečnom putu snažnije formiraju zvezde, dolazi do veće emisije iks-zraka iz cirkugalaktičkog medija“, objašnjava profesor Filip Karet, sa Odeljenja za fiziku i astronomiju Univerziteta u Ajovi koji rukovodi ovom studijom.

„To nam sugeriše da je cirkugalaktički medijum povezan sa nastankom zvezda i verovatno je gas koji je ranije ušao u Mlečni put, pomogao u stvaranju novih zvezda, i potom se reciklira u cirkugalaktički medijum“, dodaje profesor.

Glavni cilj „Halosata“ je bila potraga za barionskom materijom (tip kompozitne subatomske čestice koja sadrži neparan broj valentnih kvarkova), atomskim ostacima za koje se veruje da nedostaju otkako je svemir nastao pre skoro 14 milijardi godina. Istraživači misle da bi se materija mogla skrivati u CGM-u i da bi ovo ispitivanje moglo pomoći da pronađu tu davno izgubljenu materiju.

Da bi odgovorili na to pitanje, istraživači su pokušali da stvore sliku o prirodi samog CGM-a. Uz pomoć mini-satelita želeli su da ustanove da li je disk velik i proširen, možda mnogo puta veći od mase naše galaksije – i u tom slučaju bi bilo dovoljno atoma da uključi nedostajuću barionsku materiju. No, ukoliko je tanak i proređen, sačinjen od recikliranog materijala, onda verovatno nije mesto gde se nalazi izgubljena materija.

Novo istraživanje, ipak, još ne daje dovoljno elemenata za zaključivanje.

Naučnici su uspeli da dokažu da postoji deo CGM-a velike gustine, ali i dalje nisu u mogućnosti da istraže prigušeni deo diska. Ali podaci su pokazali da je disk bio neočekivano nabijen, sa izrazito gustim regijama u kojima nastaju zvezde i materijal se kreće napred-nazad između CGM-a i galaksije.

„Čini se kao da Mlečni put i druge galaksije nisu zatvoreni sistemi“, napominje profesor Karet. „Oni zapravo komuniciraju, bacaju materijal na CGM i vraćaju ga u galaksije“.

Astronomi ipak veruju da su na putu da razumeju ove procese.

„Ti nestali barioni trebalo bi da budu tu negde. Oni su u diskovima koji okružuju galaksije, poput našeg Mlečnog puta ili su u nitima koje se protežu između galaksija“, kaže rukovodilac ovog istraživanja.