Neneci - deca jelena

Neneci su nomadski narod koji živi na severu Rusije, iza polarnog kruga. Jedna su od dvesta nacionalnih i etničkih grupa u Rusiji, koja danas broji oko četrdeset pet hiljada ljudi. Hrane se sirovim mesom i krvlju divljih životinja, uglavnom jelena, pa sebe nazivaju „decom jelena“.

Rog ove životinje se smatra delikatesom u njihovoj kuhinji, a jelenska koža i krzno ih štite od niskih temperatura. Zbog takve ishrane nikada nemaju nedostatak vitamina C u organizmu.

Pečurke ne jedu jer se njima hrane jeleni, a ove životinje koriste i kao glavno prevozno sredstvo. Zimi telo prekrivaju lojem od životinjske masti kako bi obezbedili dodatnu zaštitu od hladnoće.

Žive u prenosivim šatorima koji se nazivaju čume. Čum nije samo kuća već i minijaturni model sveta - otvor na vrhu predstavlja vezu za Suncem i Mesecom. Stranac koji se zadesi u neneckom naselju, mora da uđe u svaki čum i dopusti da ga domaćica ugosti lokalnom hranom i pićem.

Pravljenje čuma je isključivo žensko zaduženje, a ovi nomadi posle svake selidbe čiste teritoriju za sobom, spaljujući čak i zaostale vlasi kose ili isečene nokte, jer veruju da ih tako zli duhovi ne mogu pronaći. Njihova vera je animizam, veruju u duhove neba, zemlje, reka...

Deca se već od četvrte godine pripremaju za buduće uloge - devojčice uče da šiju odeću od krzna i kože, a dečaci da love i upravljaju sankama koje vuku jeleni. Deci je zabranjeno da povređuju zemlju na bilo koji način. Ne smeju da se igraju vatrom i vodom. Glavno pravilo kom ih uče je „u lovu imaj meru" i „nikada ne podiži ruku na jelena".

Još od vremena SSSR-a deca Neneka su veći deo godine odvojena od svojih roditelja zbog pohađanja škole. Smešteni su u internate gde izučavaju jezike, savremenu tehnologiju, muziku... Tek raspuste provode u tundri sa roditeljima. Mnogi od njih potom napuštaju nomadski način života, ali i dalje ima onih koji ne mogu bez slobode sibirske tundre.