Zemlja izgleda nije najbolji od svih svetova, otkrivaju naučnici

Ovo novo istraživanje ispitivalo je planete na kojima su šanse za razvoj života još veće nego na našoj – uključujući razne planete koje su starije, veće, toplije ili vlažnije od Zemlje. Cilj istraživanja je usmeravanje budućih potraga za vanzemaljskim životom.

U istraživanju su uočene 24 „supernastanjive“ planete. Sve su udaljene više od sto svetlosnih godina od Zemlje, te je gotovo nemoguće da se vide izbliza. Ipak, postoji mogućnost da će u budućnosti postojati teleskopi dovoljno moćni da se ove planete proučavaju. Veruje se da će neki teleskopi čija se izgradnja planira (na primer Nasin teleskop „Džejms Veb“ ili PLATO Evropske svemirske agencije), moći da uoče i neke znake života na ovim planetama.

„Sledeća generacija teleskopa će moći da nam pruži mnogo više informacija o ovim planetama, te je vrlo važno da odaberemo najbolje mete za proučavanje“, naglašava Dirk Šulce-Makuh, rukovodilac istraživanja i profesor Univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta za tehniku u Berlinu.

„Moramo da se koncentrišemo na planete sa najpovoljnijim uslovima za razvoj života. Ipak, ne smemo previše da se fokusiramo na potragu za drugom Zemljom, jer postoji mogućnost da postoje planete sa još boljim uslovima za život od naše“, dodaje profesor.

Proučavajući oko 4.500 planeta izvan našeg Sunčevog sistema, istraživači su utvrdili razne kriterijume koje „supernastanjiva“ planeta mora da zadovolji.

Jedan od ovih kriterijuma je bio da planeta orbitira oko patuljaste zvezde tipa Ka, koje su drugačije od našeg Sunca. Naime, zvezde koje, kao i Sunce, pripadaju kategoriji Ge imaju relativno kratak životni vek. S obzirom na to da je Sunce već bilo na polovini svog životnog veka u trenutku kad su se na Zemlji razvili kompleksniji oblici života, moguće je da će mnogi drugi zvezdani sistemi već izumreti pre nego što dođe do bilo kavog razvoja života.

S druge strane, patuljaste zvezde tipa Ka su manje, hladnije i mnogo jače sijaju nego Sunce, a pored toga i žive mnogo duže – do 70 milijardi godina. Ovo znači da i planete koje orbitiraju oko njih imaju više vremena da se na njima nešto nastani.

Proučavali su i planete koje su do 10 odsto veće od Zemlje, jer veruju da one potencijalno imaju više nastanjivog kopna na svojoj površini. Veća masa planete takođe znači da duže zadržavaju unutrašnju temperaturu, a jače gravitaciono polje podrazumeva da će duže zadržati svoju atmosferu.

Takođe je verovatno da takve planete imaju malo više vode nego Zemlja, pogotovo u obliku atmosferske vlažnosti. Blago toplija planeta – do pet stepeni Celzijusa – takođe može da pruži povoljnije uslove za život.

Nažalost, uprkos ogromnom broju planeta koje su proučavane, čak ni ove 24 iz najužeg izbora ne zadovoljavaju sve uslove. Ipak, jedna od njih zadovoljava četiri od ova kriterijuma, što je čini najboljim kandidatom za dalje istraživanje.

Profesor Šulce-Makuh objašnjava da je „ponekad teško objasniti koncept 'supernastanjivosti' jer ljudi veruju da je naša planeta najbolja. Imamo najrazličitije kompleksne oblike života, od kojih mnogi mogu da prežive u veoma nepovoljnim uslovima. Dobro je da postoje ovakvi prilagodljivi organizmi, ali to ipak ne znači da je kod nas baš sve najbolje“.