Kako se dodeljuje Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu

O proceduri dodele Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, sa Ivanom Božović u Jutarnjem programu su razgovarale dr Danijela Urošević, pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i dr Jovana Todorović, asistentkinja sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Prilikom odlučivanja o dobitniku, najveća pažnja se usmerava na klinički i istraživački plan, napominje dr Danijela Urošević.

„Klinički fokus se odnosi na ona dostignuća koja su neposredno uticala ili će uticati na tok bolesti i unapređenje zdravlja, pre svega javnog zdravlja koje se odnosi na celu populaciju. A ovaj drugi, istraživački praktično objašnjava procese na osnovu kojih dolazi do nekih promena“, objašnjava doktorka.

Karakteristika dodele Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, dodaje dr Jovana Todorović, jeste periodičnost u smenjivanju laureata iz bazičnih, kliničkih istraživanja koja se najčešće odnose na istraživanja iz oblasti ćelijske biologije i iz istraživanja iz oblasti koje se odnose direktno na dijagnostiku i lečenje bolesti.

„Tako da jako često se javljaju oblasti imunologije, virusologije, istraživanja u oblasti karcinoma i otprilike, jednom u deset godina se pojavi dobitnik Nobelove nagrade koji je direktno vezan za oblasti istraživanja kliničke medicine, dijagnostike i terapije“, dodaje gošća Ivane Božović.

Jedan od bitnih kriterijuma koji razmatra Nobelov komitet je i broj citiranosti autora, odnosno, koliko je istraživanja proisteklo iz tog njegovog otkrića.

Ova godina je jako specifična jer je veliki broj istraživanja rađen u oblasti virusologije i imunog odgovora organizma na infekcije, tako da su neki od kandidata oni koji su u prethodnim decenijama značajno doprineli razvoju u ovoj oblasti.

Maks Kuper i Žak Miler su 2019. godine su, recimo, dobili Laskerovu nagradu, a tipično je da dobitnici Nobelovih nagrada već imaju priznanje od društva i naučne zajednice. Oni su dobili priznanje za nešto što su radili sredinom prošlog veka, naglašava dr Urošević, za otkriće T i B limfocita. To je trenutno u fokusu javnosti imajući u vidu značaj ovih limfocita u lečenju bolesti koje se danas pojavljuju.

„Takođe, važno je istaći da to nije nagrada za životno delo, već isključivo za ono što su u određenom trenutku konkretno uradili i doprineli da unaprede čovečanstvo bilo klinički, bilo istraživački“, dodaje doktorka.

Za razliku od Nobelove nagrade za mir koja je često bila predmet raznih kontroverzi, nagrade za naučne discipline, fiziologiju ili medicinu, fiziku i hemiju su najčešće dodeljivane za otkrića koja su ustanovljena i koja su potvrđena u kasnijim istraživanjima.

„S obzirom na to da su laureati prošlogodišnje Nobelove nagrade bili dobitnici i Laskerove nagrade, koja se smatra prediktorom dobitnika Nobela, može se očekivati da će Kuper i Miler možda neke naredne godine dobiti taj čuveni poziv iz Stokholma“, smatra doktorka Todorović.

Kada je ustanovljena Nobelova nagrada 1901. godine konstituisan je i Statut Nobelove skupštine i u proceduralnom smislu ništa se ne menja, pa ni u uslovima pandemije koronavirusa. 

Kandidate mogu nominovati samo članovi Nobelovog komiteta ili redovni profesori na medicinskim fakultetima u nordijskim zemljama – Norveškoj, Švedskoj, Danskoj, Finskoj i Islandu.

Nobelov komitet svake godine u septembru šalje pozivna pisma naučnicima koje smatra dovoljno kompetentnim da mogu da predlože nekoga za nagradu. Oni imaju priliku da do februara naredne godine, kada se zaključuju nominacije, predlože kanditate.

 Maksimalno mogu biti tri dobitnika Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, i oni uz medalju i diplomu dele pripadajući novčani iznos.