Zamena magnetnih polova Zemlje

Danas gotovo da svaki mobilni telefon poseduje kompas - navigacioni instrument za pronalaženje pravca na Zemlji. Međutim, pouzdanost kompasa možda je upitna usled fenomena poput reverzije polova.

„Ako posmatramo severni magnetski pol, on se ne nalazi na istom mestu gde je i geografski severni pol. Znači pomeren je negde oko 2,5 hiljade kilometara danas i to u oblasti Kanade. Možda sledi nekakva reverzija, kako mi to kažemo, da severni pol pređe na južni, a južni na severni. Što se u Zemljinoj prošlosti dešavalo vrlo često“, kaže prof. Miroslav Starčević, geofizičar.

Miroslav Starčević, profesor u penziji sa Rudarsko-geološkog fakulteta, godinama se bavi izučavanjem prirodnih polja zemlje.

U prošlosti je već dolazilo do promene, tj. do reverzije magnetnih polova. Kakve su bile posledice po čovečanstvo, životinjski i biljni svet? Profesor kaže da nije ustanovljeno da je ikada bilo ikakve štete.

„Magnetosfera je taj pojas oko Zemlje. Ona praktično pravi nekakav štit od tog sunčevog zračenja i deo koji je iza Zemlje se izdužuje u obliku repa, što se može videti i na slici. Tako da, taj rep može da ide čak i do dva miliona kilometara iza planete Zemlje“, kaže profesor.

Veza između magnetnog polja i polarne svetlosti

On kaže da, u oblastima severnog i južnog magnetskog pola, onda ipak izvestan broj čestica prodre, jer je zbog prirode polja tu ipak slabija zaštita.

U tom slučaju se pojavljuju određeni oblici koji se mogu videti sa severne geografske širine, odnosno južne u obliku polarne svetlosti, znači ono što mi vidimo to su čestice koje su uspele da prodru kroz taj pojas.

Postoji li praktična primena merenja magnetnog pola Zemlje? Ono nije danas vidljivo, ali instrumentima svakako možemo da ga osetimo i njima možemo izvršiti određena merenja na površini Zemlje - pronalaženje eksplozivnih centara.

„Na primer mnoge NATO bombe su zakopane. Znači, pale su, ali nisu eksplodirale. Za životnu sredinu, što neko ne bi mogao ni da pomisli, merenjem na lišću prašine uopšte po gradovima, može se ustanoviti nivo zagađenja. Znači to je samo jedan od elemenata koji može da doprinese tome“, zaključuje profesor Starčević.

Od 1957. godine u geomagnetskoj opservatoriji u Brestoviku, vrše se merenja magnetnog polja Zemlje. U Republičkom geodetskom zavodu postoji Centar za geomagnetizam i aeronomiju „Milutin Milanković“ gde se kontinualno, više od 60. godina, meri magnetsko polje Zemlje.

„Na Deklinaciono - Inklinacionom Magnetometru merimo apsolutne vrednosti geomagnetskog polja, tri do pet puta nedeljno“, kaže mr Milena Čukavac, inžinjerka geofizike.

Uprkos tome što su dnevne oscilacije magnetnog polja uobičajene i redovno se mere, pitanje je da li se na osnovu tih vrednosti može predvideti naredna zamena magnetnih polova Zemlje.

Kao i kakve posledice bi takva promena donela, budući da ima naučnika poput Danijela Bejkera, direktora Laboratorije za atmosfersku i prostornu fiziku na Univerzitetu Kolorado, koji smatraju da bi posledice ovog fenomena mogle načiniti planetu nenastanjivom.