Fizička aktivnost je uslov za očuvanje kognitivnih sposobnosti

„Pri kretanju se poboljšava cirkulacija, a krv koja dolazi do mozga određuje naše sposobnosti“, kaže za emisiju „Sve boje života“ dr Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja i profesor na Pedagoškom fakultetu u Kopru.

On napominje da naš mozak troši oko dvadeset procenata ukupne energije i da treba da bude aktivan i da misli. Japanci su u svojim istraživanjima i snimanjima mozga utvrdili da je on najbolje aktivan kada sabiramo dvocifrene brojeve, kada rešavamo sudoku i ukrštene reči.

Slobodno vreme trebalo bi provoditi i u čitanju, ili npr. planinarenju, a što manje uz televizor. Naš sagovornik kaže da je ceo naš organizam u svojoj biološkoj funkciji kada se krećemo jer se tada sve maksimalno dobro podešava u fiziološkom smislu, rad hormona, mišića, krvotok i mozak. Sve to dovodi do očuvanja kognitivnih sposobnosti.

Starijim ljudima se od aktivnosti zbog druženja i fizičke kondicije posebno preporučuje ples. Stručnjaci ističu da je u trećem dobu važno imati hobi koji može biti i učenje nekog stranog jezika što povoljno deluje na očuvanje dobrog pamćenja.  

Generacije koje su rođene devedesetih godina prošlog veka su poslednje koje su svoje slobodno vreme provodile aktivno, kroz igru, ne gledajući televiziju i sadržaje na internetu.

Jedno istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da mlađe generacije zbog pasivnog načina života imaju skraćene bazalne ganglije u mozgu.

Dr Rajović iz toga izvodi zaključak da problem nije u generacijama koje danas imaju trideset i više godina već kod onih mlađih kod kojih dolazi do smanjenja kognitivnih sposobnosti.

Oni, za razliku od starijih koji su mogli da čitaju sa pažnjom po dva ili tri sata, u učenju provode po petnaest minuta nakon čega prave duže pauze. Posledica svega je hiper pažnja i nemogućnost obrade informacija na dubljem nivou.

Postoji bojazan da će sve više vremena provedenog uz ekran kompjutera dovesti do raznih fizioloških posledica, te samim tim i do skraćenja životnog veka.

Zato je važno da roditelji podstaknu decu da na aktivan i kreativan način rešavaju pitanje dosade i da sami osmišljavaju svoje slobodno vreme. Tolerancija kod deteta ali i frustracija će se na taj način umnogome smanjiti. 

Uvek kao opcija postoji to da porodica zajedno učestvuje u igranju društvenih igara.

„Cilj je da roditelji shvate da ne treba jednostavno da prepuste detetu da vreme ispunjava samo igranjem video igara jer mozak prihvata ono što je u njegovom okruženju i tako se ponaša. Mozak sve svoje strukture razvija u prvih pet, sedam do dvanaest godina života, a s obzirom na to da je on organ za preživljavanje i razmišljanje, dajte mu da radi svoj posao pa će duže i trajati“, zaključuje dr Rajović.

Broj informacija koje danas dobije dete od šest godina, i koju je dobijalo dete istog uzrasta pre pedeset godina, drastično se razlikuje.

Taj veliki broj informacija mozak nije u stanju da obradi dubinski, on bukvalno „treperi“, kako navode stručnjaci, i dete ne može da održi pažnju duže vreme.

Smatra se da će u budućnosti pažnja ljudi biti na nivou zlatne ribice - kao kada kucnete u staklo akvarijuma ona se okrene na trenutak i odmah otpliva dalje.