Razgovor o klimatskim promenama u Naučnom klubu

U susret 5. martu, Svetskom danu energetske efikasnosti, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je skup na kome su predstavnici medija imali prilike da razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti koji se bave klimatskim promenama.

Na skupu održanom u okviru projekta TeRRIFICA govorili su profesor dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, profesor dr Aleksandar Jovović sa Odseka za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine na Mašinskom fakultetu u Beogradu, i dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na Departmanu za urbanizam i prostorno planiranje.

Kako je naglasio dr Đurđević, postali smo energetski zavisna vrsta, a većina te energije dolazi od fosilnih goriva. Spaljivanjem tih energija oslobađamo velike količine ugljen-dioksida, gasa kojem treba mnogo vremena da se ukloni iz atmosfere. Godina 2019. je bila dosad najtoplija godina u Srbiji, naglasio je klimatolog Đurđević.

„Od 1960. godine počinjemo da emitujemo sve više ugljen-dioksida, i da ga dodajemo u atmosferu: iz uglja, nafte, gasa, industrije cementa... Godišnje emitujemo oko 35 do 40 gigatrona ugljen-dioksida, a to je kao da svake godine izgori šuma površine Afrike. U Srbiji, prosečni stanovnik godišnje za energiju koju proizvede emituje između četiri i pet tona ugljen-dioksida (spremanje ručka, pranje veša, voda...), dok godišnje prosečno bacimo oko 400 kilograma čvrstog otpada“, naveo je u nastavku izlaganja.

U Srbiji se broj toplotnih talasa udvostručio i duplo duže traju, suše i oluje su intenzivnije i češće, povećan je rizik od šumskih poplava i šumskih požara; došlo je do velikih promena u životnim ciklusima biljaka i životinja... Dr Đurđević je naglasio da je poštovanje Pariskog sporazuma i okretanje obnovljivim izvorima energije pitanje naše budućnosti, na lokalnom i globalnom nivou.

Dr Jovović je naglasio da su emisije sumpor-dioksida u našoj zemlji dramatično veće nego u Evropi. „Samo Srbija emituje blizu 400 hiljada tona sumpor-dioksida, od ukupno 800 hiljada tona, koliko se emituje u zemljama zapadnog Balkana. Naša emisija je vrlo velika, a Kostolac predstavlja najveći izvor emisije sumpor-dioksida: više od sto hiljada tona. Jedna naša termoelektrana prilično nadmašuje veliki broj termoelektrana u razvijenim zemljama Evrope“, pomenuo je Jovović.

Dr Simić je predstavio maketu prve elektrane u Srbiji „Snaga i svetlost“ u Marini Dorćol, koja je napravljena povodom Noći istraživača kao primer mogućnosti da se stare tehnologije pretvore u obnovljivi izvor energije. Zgrada nekadašnje elektrane sada je spomenik kulture pod zaštitom i čeka na svoju obnovu.

Projekat TeRRIFICA, u kome kao partner učestvuje i Centar za promociju nauke – omogućiće Beograđanima da tokom leta učestvuju u mapiranju izazova nastalih usled klimatskih promena, i to u kontekstu našeg životnog okruženja. U široj slici, lokalne aktivnosti poslužiće objedinjavanju podataka, istraživanja i aktivnosti kako bi se pripremio opšti presek stanja koji je uslovljen klimatskim promenama u pojedinim delovima Evrope. Cilj je da se smisle inovativni pristupi u prilagođavanju tim promenama.

Projekat TeRRIFICA se sprovodi na nekoliko teritorija širom Evrope (Barselona, Pariz, Fehta, Minsk, Poznanj i Beograd), koje će poslužiti kao test-prostori za inicijalnu analizu, mapiranje klimatskih uticaja i promena, ali i dobrih praksi i aktivnosti koje sprovode institucije, naučne i obrazovne ustanove, nevladin sektor i stručne asocijacije, pojedinci i organizacije, a s ciljem bolje adaptacije na klimatske promene.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.