Energija slobode Marijane Dujović

U poslednje vreme došlo je do znatnog proširenja akademskih programa koji se bave proučavanjem popularne muzike.

Ali i pored toga još ne postoji teorijska platforma sa diferenciranom metodologijom koja bi omogućila analitički pristup ovoj kompleksnoj materiji.

Na 64. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, u okviru izdavačke kuće Klio, u ediciji Klepsidra predstavnjena je publikacija Marijane Dujović Energija slobode. 

-Ovo je, kako ste rekli, stvaralačka biografija Đorđa Marjanovića. Šta ste pri tome podrzumevali?

Knjiga je sačinjena iz tri veća segmenta. Prvi deo je prikaz njegove lične i profesionalne biografije. Drugi segment predstavlja pregled njegovog stvaralaštva i razmatranje stilskih karakteristika pesama koje je izvodio i snimio u datom vremenu; a treći deo knjige čine prilozi koji upotpunjuju njegovu biografiju brojnim informacijama o nastupima, objavljenim pločama itd. U knjizi se nalaze fotografije Đorđa Marjanovića i njegovih kolega, od kojih većina nikada nije ranije bila objavljena. 

-Kao autror ste na prvom mestu bili u ulozi muzikologa. Dakle podrzumeva se analitički pristup. Na čemu se on temeljio?

Pošto je knjiga namenjena široj publici, analiza svojstvena za muzičke teorijske disciplne je izostala. Međutim, analza njegovog stvaralaštva je sprovedena u sagledavanju stilskih karakteristika popularne muzike; te se jasno može uočiti razlika u stilskom izrazu od početka njegove karijere, pa sve do devedesetih godina prošlog veka, kada je prestao aktivno da nastupa.

-Naslov Energija slobode aludira na vreme kada je eks Jugoslavija imala heterogenu klturološku sliku i potrebu da na scenu stupi mladi protagonista koji je „poput svog sakoa koji je zavrteo napravio vrtlog na pop sceni“...

Tako je. Naslov je jasna asocijacija na period u kojem je Marjanović stvarao, ali u isto vreme je i spona sa savremenim dobom, jer je današnja muzička industrija nikad raznovrsnija i slobodnija u izrazu na svim poljima. Pored toga, Marjanovićeve pesme su aktuelne i danas. Moje mišljnje je da će prave zvezde uvek imati „energiju slobode“, bez obzira u kom vremenu i okruženju budu stvarali.

-U vreme šezdesetih naša muzička scena bila je pod uticajem različitih strujanja koja su dolazila sa raznih strana. Iz Evrope ali preko okeana...

Čini mi se da je naša scena popularne muzike tokom prošlog veka uvek bila pod jakim inostranim uticajima. Svi ti uticaji nisu zaobišli ni Đorđa Marjanovića. Iz uvida u njegovo stvaralaštvo mogu da kažem da je uvek pratio nove muzičke trendove i da je ih je vešto integrisao u svoje stvaralaštvo. Tako se mogu čuti pesme u rokenrol maniru, po uzoru na amerčke i britasnke popularne pesme, šlageri u stilu francuske i italijanske pop muzike, ali uticaji meksikanskih pesama, zatim prizvuci narodne grčke muzičke tradicije itd.

-Opredelili ste se za formu koja nije prevashodno analitčlka studija i želeli ste da privučete čitalačku pažnju. Da li možete da pretpostavite koja je to publika?

Pre svega, verujem da će to biti njegovi verni obožavatelji „Đokisti“. Zatim svi oni koji vole njegove pesme, ali i čitalačka publika koja bi da se informiše i sazna nešto više o njemu i o vremenu u kojem je stvarao.