Mesečeve mene

Mesec je Zemljin prirodni satelit; svako ko je noću gledao u nebo mogao je da primeti da on nije uvek istog oblika.

Zapravo, Mesec je uvek istog oblika – on je oblika lopte i ubraja se u tamna tela, ali kada se posmatra sa Zemlje, mi vidimo onaj deo koji je obasjan Suncem, pa se svetlost reflektuje ka nama, tako da deluje da je nekad i žute boje.

Kako je oblika lopte i kreće se po elipsoidnoj putanji oko Zemlje, deo sa koga se reflektuje svetlost nije uvek istog oblika i menja se tokom određenog perioda.

Kada se nalazi tačno između Sunca i Zemlje, on je u fazi mladog meseca i tada je ka Zemlji okrenuta njegova tamna strana, a nekoliko dana nakon te faze, počinje da se nazire srp, koji je svakim danom veći.

Nakon nedelju dana ulazi u fazu prve četvrti, kada je osvetljena desna polovina Mesečevog diska.

Nakon još nedelju dana, odnosno dve nedelje od mladog meseca, pojavljuje se pun mesec i ovu fazu nazivamo uštap.

Tada se Zemlja nalazi između Sunca i Meseca i ka Zemlji je okrenuta cela osvetljena Mesečeva strana.

Već sledeće noći mesec više nije pun, počinje da ulazi u fazu opadanja; opet, nakon nedelju dana ulazi u fazu druge četvrti, kada je osvetljena cela leva polovina diska; zatim je opet u fazi srpa, ali na levoj strani, a nakon još oko nedelju dana, ponovo ga nećemo videti, jer će samo na jednu noć biti mlad. Tako on prolazi sve ove faze svakih 27 dana, sedam sati i 43 minuta, koliko traje njegov put oko Zemlje.

Mesec i Sunce svakodnevno izazivaju plimu i oseku. Mesec utiče i na koncentraciju vode u organizmu, ali i na psihičko stanje ljudi, posebno kad je pun (otuda najverovatnije i mitovi o vukodlacima).