Betovenova muzika od srca

Muzika Ludviga van Betovena možda je i bukvalno dolazila iz njegovog srca. Naučnici pretpostavljaju da je nemački kompozitor patio od srčane aritmije čije su obrasce pronašli i u nekim njegovim delima.

Neujednačen srčani ritam koji je veliki kompozitor mogao osetiti snažnije od ostalih, jer je veći deo života bio potpuno gluv, odvija se u predvidivim intervalima i po predvidivim obrascima, pa su neka njegova muzička remek-dela možda i bukvalno došla iz njegovog srca.

"Verujemo da smo neke od tih aritmičnih srčanih otkucaja uspeli otkriti u nekim njegovim muzičkim delima. Kao da ih je unosio u svoju muziku ", kaže kardiolog koji je vodio istraživanje, dr Zahari Goldberger sa Medicinskog fakulteta u Vašingtonu.

Naučnici su pratili obrasce aritmičnih otkucaja srca u nekim Betovenovim delima, te otkrili iznenadne, neočekivane promene tempa i notnog ključa koje se poklapaju sa neujednačenim srčanim otkucajima, a rezultate su izneli u časopisu "Perspectives in Biology and Medicine".

 U poslednjem, emocijama nabijenom delu Kvarteta za gudače u B-Duru, Opus 130, za koje je sam kompozitor rekao da ga može naterati u plač, tonski centri se naglo menjaju.

Među muzičkim naznakama u Betovenovim delima može se pronaći i reč "beklemt" (prigušeno), koja se u ovom slučaju može protumačiti kao osećaj pritiska i probadanja u predelu grudnog koša, što je povezano sa srčanim oboljenjima. Naučnici  kao drugi primer navode neujednačen ritmični obrazac na početku klavirske sonate br. 26 u Es-Duru, Opus 81 a.

"Ova sonata je  nastala u vreme kada je Betoven bio pod velikim emocionalnim stresom, a svima nam je poznato da je takvo stanje okidač za artimije. Jedan od razloga za stres mogla je biti austrijska objava rata Napoleonovoj Francuskoj", objašnjava Goldberger i dodaje da su muzička dela Ludviga van Betovena za njega poput "svojevrsniog muzičkog elektrokardiograma".